Србин међу 2% најбољих научника на свијету

ЧИКАГО - Проф. др Небојша Ник Кнежевић из Чикага још једном нам показује да је стручњак свјетског ранга и свакако узор млађим колегама и студентима. У низу многобројних награда и признања додаје још једно, најновије – рангиран је међу 2% најбољих научника на свијету, на листи Универзитета Стенфорд.

Колики је значај овог признања, шта за Вас лично значи прије свега?

Бити уврстен међу 2% најбољих научника у свијету је велико признање, јер је доказ да истраживања која радимо имају утицај на глобалном нивоу. Ово рангирање је признање не само мени, већ и свим колегама, студентима и специјализантима са којима сам радио претходних година. Искрено се надам да ће ово бити инспирација и мотивација за млађе колеге, да схвате да свако ко континуирано улаже у истраживања и сарађује са колегама може достићи овакв ниво, каже проф. др Ник Кнежевић.

Шта ово значи за струку, за колеге, ко све може да дође до тог нивоа?

Универзитет Стенфорд и издавачка кућа Елсевијер праве сваке године ову престижну листу и истичу најутицаније научнике на свијету на основу цитирања у 22 научне области. Рангирање је изведено на основу библиометријских података у Сцопус-у, водјећој бази података апстраката и цитата рецензиране литературе. Стручњаци Универзитета Стенфорд анализирају ове податке и рангирају научнике према метрикама, као што су укупан број цитата и х-индека. До тог нивоа може доћи свако ко је дугорочно посвећен истраживању, учењу и дијељењу знања, истиче проф. др Ник Кнежевић.

Колико Вам је ово сада подстицај за даљи рад?

Ово признање ми је снажан подстицај да наставим даље. Покazuje да се труд и преданост вриједнују, али и да још много тога може да се уради за добробит пацијената и научне заједнице. Ја већ дуги низ година покушавам да покажем студентима и млађим колегама како, као љекари који се баве научно-истраживачким радом, могу да помогну не само својим пацијентима, него и читавом свијету.

Ваш је фокус у претходном периоду усмјерен и ка лијечењу душе и сагледавању пацијента из свих аспеката?

Као љекар са више од 20 година искуства, схватио сам да је лијечење симптома само један мали дио медицине, а да је за изљечење и исцјељење пацијента битно посматрати и разумјети човјека у цјелини. У свом раду трудим се да пацијента сагледам не само кроз лабораторијске анализе и снимке, већ и кроз његове емоције, начин живота и психолошко стање. Моја филозофија је да физичко здравље не може да иде без душевног благостања. Лијечење душе и разумјевање пацијента је за мене једнако важно као и терапија самог обољења. Када пацијент осјети да је саслушан, схваћен и подржан, тада и медицински третман даје много боље резултате.Посљедњих година посебну пажњу посвећујем управо том холистичком приступу, јер вјерујем да тек тада можемо говорити о потпуном изљечењу.
Планови у наредном периоду?

Моји планови су да још више радим на ширењу свијести о важности менталног здравља и разумјевању његове повезаности са тијелесним здрављем. Желим да људи схвате да је велики број физичких обољења заправо психосоматске природе – да тијело често реагује на оно што душа и ум проживљавају. Нажалост, овај ужурбани систем живота је узео доста маха у свијету па и у Србији, те се не препознаје важност холистичког приступа. Желим да кроз менторство пренесем искуство и мотивишем нове генерације љекара холистичара и љекара научника, најављује проф. др Небојша Ник Кнежевић.

Порука за младе колеге, како увијек бити бољи од самог себе?

Огроман проблем савременог свијета и социјалних мрежа је што увијек желимо да будемо бољи од других, али ако се умјесто тога фокусирамо да будемо бољи у односу на себе, имаћемо много здравији напредак. Младим колегама бих поручио да буду стрпљиви и истрајни, да не одустају пред препрекама и да стално раде на себи. Наука и медицина траже посвећеност, дугорочно залагање и одрицање, али осјећај да сте многима помогли и унаприједили знање је огромна награда. Срећан сам када од студената и млађих колега чујем да сам им узор, јер вјерујем да је највећа награда за сваког професора управо то да његови ученици једног дана постану бољи од њега.

Како се релаксирате?

Моји пријатељи кажу да гледајући моје „стори“ на Инстаграму, да сам ја или у теретани или у кафани. Физичка активност, као што су шетње, одлазак у теретану 3 до 4 пута недељно ми много помаже, не само за очување физичког здравља, него и за моје ментално здравље. Кафана са породицом и пријатељима, тј. пјесма, је за мене права музико-терапија и помаже ми у пуњењу батерија, искрено прича проф. др Ник Кнежевић.
Проф. др Небојша Ник Кнежевић нам из године у годину показује и доказује да истрајност и посвећеност немају границе, али и да су најбољи у свом послу увијек спремни да своје знање дијеле са другима, јер само тако њихова мисија има смисла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.