Србијa најавилa изричиту забрану физичког кажњавања дјеце и малољетничких бракова: Да ли ће Српска истим стопама

БАЊАЛУКА - Иако је заштита дјеце од насиља већ препозната у законодавству Српске, најављене измјене породичног закона у Србији, које подразумијевају изричиту забрану физичког кажњавања и малољетничких бракова, у жижу јавности ставиле су питање граница васпитања, али и стварне заштите најмлађих.

Најважнији факти

• Породични закон у Републици Српској већ забрањује физичко и понижавајуће кажњавање дјеце, али се у пракси често поставља питање досљедне примјене.
• Најављене измјене закона у Србији поново су отвориле расправу о границама васпитања и заштите дјеце.
• Омбудсман за дјецу РС истиче да би додатно прецизирање забране имало важан превентивни и едукативни ефекат, али да је кључ у примјени закона.
• Проблем није само у законима, већ у недовољној реакцији институција и слабој превенцији.
• Малољетнички бракови су у РС ријетки  али и даље постоје.
• Социолози наглашавају да се физичко кажњавање често погрешно доживљава као „традиционално васпитање“.

Јасна и невосмислена порука

Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић казала је за "Глас" да Породични закон Српске јасно прописује да родитељи и други чланови породице не смију дијете подвргавати понижавајућим поступцима, нити душевном и тјелесном кажњавању.

- Може се рећи да суштина ове забране већ постоји. Међутим, изричито и додатно наглашавање забране, какво се предлаже у Србији, има значајан превентивни и едукативни ефекат, јер шаље јасну и недвосмислену поруку да ниједан облик насиља над дјететом није прихватљив, чак ни у контексту васпитања - рекла је Рајићева.

Према њеним ријечима, треба истаћи да ефекти оваквих законских измјена и сам закон не могу довести до суштинског смањења насиља уколико се не примјењује досљедно.

- Искуство показује да проблем често није у недостатку правних норми, већ у њиховој неуједначеној примјени, недовољној реакцији надлежних институција и изостанку превентивног дјеловања. Због тога је од кључног значаја да свака законска измјена буде праћена јачањем институционалних капацитета, едукацијом родитеља и стручњака, као и јасним протоколима поступања - појаснила је Рајићева.

Укидање малољетничких бракова важан корак у заштити права дјеце

Говорећи о укидању могућности склапања малољетничких бракова, објашњава да то представља важан корак у заштити права дјеце, посебно права на образовање, здрав развој и одрастање у безбједном окружењу.

- Иако је ријеч о појави која је често условљена социјалним и културним факторима, управо зато је неопходно да закон постави јасне границе.

Истовремено, ова мјера захтијева континуиран рад са заједницама у којима је ова појава присутна, како би била обезбијеђена њена стварна примјена - закључила је Рајићева.

Свака измјена закона, истиче, која доприноси јачању заштите дјеце представља корак напријед, али њен стварни ефекат зависи искључиво од досљедне примјене и спремности система да ту заштиту обезбиједи у пракси.

- У више наврата смо тражили да се збране малољетнички бракови, али до данас на жалост нисмо успјели у томе - закључила је Рајићева.

Лани било 10 малољених невјеста

Према подацима Републичког завода за статистику Српске у 2024. години на нивоу Српске било је десет малољетних невјеста, није било малољетних младожења.

- У 2023. су биле четири малољетне невјесте и један малољетни младожења, а 2022. години ситуација је била као и прије двије године, десет малољетних невјеста, те није било малољетних младожења - навели су из овог завода за "Глас" и додали да у посматраном периоду није било малољетничких бракова, у смислу да су и младожења и невјеста били малољетни.

Физичко кажњавање често се доживљава као дио традиционалног васпитања

Социолог Јадранка Берић казала је да се у балканском контексту, физичко кажњавање често доживљава као дио традиционалног васпитања и начин да се одржи ауторитет родитеља.

- Многи га не виде као "насиље", већ као дисциплинску мјеру која треба да усмјери дијете. Међутим, када то пређе у агресивност - ударање, батине, понижавање - тада говоримо о облику насиља. Социолошки гледано, граница је управо у интензитету и намјери да ли је циљ усмјеравање или наношење боли и страха - рекла је Берићева за "Глас".

Поменута забрана би, истиче, код дијела грађана ће изазвала отпор јер се доживљава као укидање традиционалног ауторитета родитеља, али законске норме често служе као сигнал друштву да се одређене праксе више не толеришу.

- Временом, како се нове генерације буду навикавале на другачије методе васпитања, друштвене норме ће се мијењати. У почетку ће бити отпора, али дугорочно ће се развијати култура нових метода васпитања, одгоја и дисциплине - појаснила је Берићева и додала да ће законске измјене бити изазов за традицију, али могу донијети дугорочну корист.

Када је ријеч о малољетничким браковима, Берићева појашњава да је та пракса, иако је број таквих бракова мали, и даље присутна у одређеним друштвеним групама.

- Најизраженија је у ромској заједници, гдје рани бракови имају културно и економско утемељење - дјевојке се удају врло рано као дио традиције и социјалне сигурности. Поред тога, у сиромашнијим руралним срединама постоје случајеви раних заједница, често без формалне регистрације. То је повезано са сиромаштвом, патријархалним нормама и очекивањем да дјевојка "што прије постане жена" - објашњава она.

Према њеним ријечима, укидање малољетничких бракова може довести до каснијег ступања у брак и рађања, што може додатно убрзати тренд пада наталитета, а истовремено повећава образовне и економске шансе младих жена.

Оптерећење система

Гордана Рајић наводи да је потребно указати и на капацитете институција које су носиоци система заштите дјеце.

- Центри за социјални рад и друге надлежне службе већ функционишу под значајним оптерећењем, те би евентуално повећање броја пријава захтијевало додатно јачање кадровских и организационих ресурса. Без тога постоји ризик да и најквалитетнија законска рјешења остану недовољно примјењива у пракси - казала је Рајићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.