Срби у Кочевју брижно чувају своје обичаје

Кочевје, мало питомо мјесто у срцу Долењске на југоистоку Словеније, данас је дом бројној српској заједници која, заједно са Словенцима, гради живот далеко од својих родних крајева. Многи Срби доселили су се овдје још након Другог свјетског рата, док их посљедњих година долази све више, најчешће у потрази за бољим животом и запослењем.

Један од њих је и Огњен Сокановић, поријеклом из Хан Пијеска, који је у Кочевје стигао прије четири године.

– Као и већина наших људи који данас живе овдје, дошао сам трбухом за крухом. Најприје сам радио као возач, а данас имам своје предузеће које се бави електроинсталацијама. Добро сам се уклопио и у друштво и у организације које окупљају српски народ на овим просторима. Срби су у Словенији заиста добро организовани. Постоји више од двадесет друштава у оквиру Савеза српских друштава Словеније која окупљају наш народ. Имамо и велику подршку локалних власти. За мене је посебна част што ћу наредне године бити домаћин храмовне славе Светог Василија Острошког – прича Сокановић.

Свој радни вијек у Кочевју провео је и Мирослав Марин, родом из Оштре Луке, који је данас у пензији, али и даље веома активан у раду српских друштава и црквеног одбора.

– Седамнаест година сам овдје. Водим црквени одбор и могу рећи да се народ окупио око своје цркве. Има нас много и у друштвима која окупљају Србе. Члан сам и пјевачке групе „Оштрељ“, па кроз пјесму и дружење чувамо наше обичаје. Наступали смо широм Словеније, али и у Приједору и Оштрој Луци – каже Марин.

Поред културних друштава, српска заједница у Кочевју окупљена је и око своје цркве. Свештенство Српске православне цркве редовно служи литургије и вјерске обреде у малој капели коју је на кориштење уступила Католичка црква. Парох Данијел Николић истиче да су људи у Кочевју још прије двије деценије показали жељу да имају свој молитвени простор.

– Затекао сам овдје једну сложну и срдачну заједницу. Људи су прије двадесет година покренули иницијативу за оснивање молитвеног простора и захваљујући доброј сарадњи са Католичком црквом добили смо ову капелу на кориштење. Окупљамо се два пута мјесечно, као и за велике празнике – рекао је парох Николић, подсјећајући да је прва православна литургија на подручју Кочевја служена још давне 1928. године.

Да у Кочевју владају добри међуљудски и међувјерски односи потврђује и жупник Бранко Јурејевчич.

– Сарадња са Српском православном црквом и парохом Данијелом Николићем је веома добра. Капелу смо уступили прије више од двадесет година и могу рећи да су односи међу људима овдје заиста примјер међусобног поштовања и помоћи, без обзира на вјеру или националност. Присутна је култура дијалога и разумијевања – истакао је Јурејевчич.

Посебно мјесто у очувању идентитета српске заједнице заузима Српско културно-умјетничко друштво Кочевје, које успјешно дјелује већ 16 година.

Предсједница друштва Мирјана Делић каже да се управо кроз фолклор, пјесму и заједничка дружења најбоље чувају традиција и обичаји.

– Највећи изазов нам је што млади, када због школовања оду у Љубљану или друге градове, често престану бити активни чланови друштва. Али увијек долазе нова дјеца и тако се традиција наставља. Важно нам је да млађе генерације не забораве своје коријене – каже Делићева.

Срби у Кочевју и ове године достојанствено су прославили своју храмовну славу – Светог Василија Острошког. Окупљени око цркве и културно-умјетничког друштва, чувају своју вјеру, идентитет, традицију и обичаје, истовремено градећи живот у средини у којој су, како кажу, добро прихваћени и поштовани.

Иако далеко од родног краја, своје коријене не заборављају, а управо то сматрају најважнијим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.