Срби у БиХ на плебисциту 1991. јасно рекли да желе да остану у Југославији

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Српски народ у БиХ се на плебисциту 9. и 10. новембра 1991. године већински изјаснио да жели да остане у заједничкој држави Југославији.

На плебисциту је гласало близу 1.350.000 људи, а уз Србе, за останак у Југославији гласало је и 48.895 грађана друге националности. Подршку останку у Југославији дало је око 98 одсто изашлих на плебисцит.

Плебисцит је одржан на основу одлуке Скупштине српског народа БиХ, која је основана 24. октобра те године, након што су посланици из редова Хрвата и муслимана прегласали српске посланике у тадашњој Скупштини СР БиХ.

Упркос исказаној огромној подршци српског народа, али и грађана друге националности, за останак у Југославији, из које су се већ биле отцијепиле Словенија и Хрватска, резултате плебисцита нису признале муслиманска и хрватска страна.

Српски лидери су упозоравали да муслиманско-хрватска већина нема легитимитет да поништи јасно изражену вољу читавог народа, а плебисцит је постао један од кључних корака ка конституисању Републике Српске и стварању њених институција.

У данима који су услиједили, Скупштина српског народа БиХ је 21. новембра 1991. године донијела одлуку о верификацији дотад проглашених српских аутономних области /САО/ у БиХ: Аутономна регија Крајина, САО Херцеговина, САО Семберија и САО Сјеверна Босна, у којој се налазио и Добој.

Тадашње Предсједништво БиХ је, упркос противљењу српских чланова, 20. децембра 1992. године одлучило да од Европске заједнице затражи признање независности БиХ.

То је изазвало оштре реакције српских представника, који су упозорили да се тиме крши Устав СР БиХ и врши мајоризација Срба.

Након што је Савјет министара Европске заједнице донио Декларацију о Југославији и након одлука Предсједништва и Владе СР БиХ, усвојених прегласавањем представника Срба у овим институцијама, да се поднесе захтјев за међународно признање БиХ као самосталне и независне државе, на хитној сједници Скупштине српског народа 21. децембра 1991. године у Сарајеву одлучено је да се приступи формирању сопствене републике.

Као директна реакција на чињеницу да су муслимански и хрватски представници у власти тадашње БиХ наставили процес међународног признања мимо воље Срба, Скупштина српског народа је 9. јануара 1992. године усвојила Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, која је касније преименована у Републику Српску. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.