Срби и Бошњаци огорчени на сребреничку власт

СРЕБРЕНИЦA - Животом у Сребреници незадовољни су и Срби и Бошњаци, због чега се у ову општину вратио веома мали број повратника, а многи планирају да се скуће на подручју неке друге локалне заједнице.

Према ријечима предсједника Клуба одборника СНСД-а Радомира Павловића, повратак највише кочи спора обнова кућа, али и неуређени путеви.

- У село Радошевићи није се вратила ниједна српска породица, у Крњиће само двије, а било је 150 српских домаћинстава. Само једна породица се вратила у Ратковиће, а некада их је било 80 - истакао је Павловић.

Он је навео примјер Бошка Матића из села Постеља који упркос донацији од Савјета министара не може да се врати у своје село.

- Матић је добио грађевински материјал, али не може да почне са градњом куће јер, како каже, локална заједница неће да прочисти пут да би могао да довезе материјал. Због тога каже да ће му највјероватније пропасти донација - истакао је Павловић.

Он је додао да општинска власт није изашла у сусрет ни Јовану Јанковићу, који је такође добио донацију и тражио да гради кућу на другом мјесту, али му то није дозвољено.

Бошњаци који су се вратили у Стожерско, тридесетак километара удаљено од Сребренице, огорчени су на представнике локалне власти, јер им још није обновљен пут до села. Реџеп Јакубовић, коме је средствима Владе РС обновљена кућа, каже да су се повратници више пута обраћали општини и да су очекивали да ће им обезбиједити средства за обнову пута у дужини од пет километара.

- Нико неће да се врати у село, јер нема услова за живот. Пут нам је највећи проблем. Општина Сребреница није ништа помогла људима који желе да живе у овом селу - рекао је Јакубовић.

Он је истакао да је десетак породица, због тешких услова живота, већ напустило Стожерско и најављује да ће и остали отићи ако се нешто не промијени.

- Прије неколико година из општине су ми нудили грађевински материјал, али сам одбио јер нисам имао новац да га уградим. Захваљујући средствима Владе РС обновљена ми је кућа прије двије године - казао је Јакубовић.

У селу живи само једно четворогодишње дијете, коме су родитељи и старци из села једини другови.

- Кћерку сам послао у школу у Тузлу, јер до Сребренице није обезбијеђен превоз. Са овим другим малољетним дјететом живимо од оног што посијемо, јер инвалиднину од 250 марака дајем за школовање кћерке - казао је Зијад Јакубовић.

У селу живи и двадесетосмогодишњи Мерфид Табаковић са супругом Хајријом. И он је незадовољан односом представника локалне власти према повратницима.

- По занимању сам електричар и више пута сам се јављао на конкурсе очекујући да ћу негдје добити посао. Из СДA су ми обећали да ћу радити у Црвеном крсту, међутим, посао је добио неки други човјек - истакао је Табаковић и додао да је од начелника општине Сребреница Османа Суљића тражио новчану помоћ за супругу, која је инвалид, али да није добио јер му је рекао да "нема пара".

До села Стожерско, са неколико зиданих и дрвених монтажних објеката, стиже се путем који води од манастира Пресвете тројице у Сасама. Предратни мјештани почели су да се враћају 2004. године, када се на своја имања вратило 18 породица. Захваљујући аустријској организацији "BHB" добили су монтажне кућице и у њима живјели пет година.

Дураковић

Замјеник начелника Сребренице Ћамил Дураковић изјавио је да је упознат са проблемима мјештана Стожерског, посебно када је у питању лош пут до села.

- Разговарао сам са мјештанима о том проблему и начелник Суљић ће разговарати са руководством локалног Шумског газдинства "Дрина", које тим путем извози дрво, како бисмо заједнички санирали оштећења на путу за Стожерско - рекао је Дураковић, истичући да проблем тог пута није једини и да их на подручју Сребренице има још.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.