Специјалци као огледало храбрости и борбе за слободу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Служењем парастоса у спомен цркви Светог великомученика Димитрија на Вељинама и полагањем цвијећа и вијенаца код споменика испред Полицијске станице Источно Ново Сарајево обиљежене су 33 године од оснивања Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске за коју сви они који су се у њој или са њом борили кажу да је огледало херојства и истинске борбе за слободу.

Замјеник команданта и предсједник Удружења бораца Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Илиџа Душко Тешић  рекао је да је јединица  формирана почетком априла 1992. године као специјална јединица при Полицијској станици Илиџа.

- У септембру исте године формирана је Специјална бригада полиције у чији састав смо ушли. Послије тога Први специјални одреде МУП-а Републике Српске,  а 14. јануара дефинитивно је формирана у овом облику Специјалне бригаде полиције-навео је Тешић.

Тешић је истакао да је ратни пут  ове јединице,  кроз коју је пришло 300 најхрабријих и најспособниих момака,  био веома специфичан.

- Од ратишта у Отесу, Касиндолској улици, битака на Илиџи, преко Трескавице, Сокоља, Мијатовића Страна, Озрен, Крајина, Средњег па потом диљем Републике Српске постала је огледало храбрости, одбране и самопоуздања. Током борби у којима је учествовала ова јединица њених 17 припадника  изгубило животе- истакао је Тешић.

 Тешић   је нагласио да су некадашњи припадници ове јединице данас расути широм Републике Српске и свијета.  

 - И по том питању смо најспецифичнија организација. Након Дејтона људи су изашли у 16 општина и градова Републике Српске и 17 земаља свијета. Послије рата је умрло 23 припадина ове јединице и сахрањени су по различитим гробљима. Има нас свуда расутих по бијелом свијету,  од Новог Зеланда до Доминиканске Републике- навео је  Тешић.

Невенка Митровић, чији је син Владимир био припадник Осмог ореда Специјалне бригаде полиције истакла је колико јој много значи када се некадашњи саборци сјете ње и њеног сина.

Њен син Владимир Владимир Митровић имао је  21 годину када је дошао из  Беле Цркве а рењен је у 22.  години и  остао слијеп након што га је погодио снајперски хитац 21. јуна. 

- Преминуо  је реминуо након 15 година од послљедица рањавања.Нису ме заборавили ни мене нити мога Владимира и то ми много значи- рекла је Митровићева.

Милица Петровић,  која је изгубила мужа Илију и сина Огњена, је  1992. године живјела  у Сарајеву а данас живи у Бијељини.

- Породицама погинулих значи много  када их зовну да присуствују приликом обиљежавања значајних датума попут овог данашњег.  У  новимбру 1992. године у Рајловцу ми је  погинуо муж Илија,  док је син читав одбрамбено-отаџбнински рат био борац Осмог одреда Специјалне бригаде полиције да би након рата у БиХ  погинуо на Косову као припадник Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије- навела је Петровићева.

Специјална јединица при Полицијској станици Илиџа формирана је почетком априла 1992. године. Ова јединица ушла је у састав Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске као дио Сарајевско-романијског и Бирчанског одреда.

Новом систематизацијом илиџанска јединица постаје дио Првог одреда Специјалне бригаде полиције МУП Републике Српске до 14. јануара 1995. године, када се одлуком ресорног министра осамостаљује у Осми одред Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске.

Кроз јединицу је прошло око 300 најхрабријих и најспособнијих момака од којих је 17 погинуло у Одбрамбено-отаџбинском рату, а више од 190 је рањено међу којима има и оних који су рањавани више пута.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.