СПЦ: За угрожене поплавама 88.000 евра

Београд - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ одлучио је да се као прва помоћ Цркве пострадалима од катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји 10 милиона динара /око 88.000 евра/ и да се смјеста отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном.

Сабор је упутио и апел свештенству, народу и поглаварима православних цркава у свијету да помогну све унесрећене и угрожене поплавама.

У саопштењу Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од поплава, те спасиоцима из братске Русије и онима који из сусједних земаља и свијета пружају помоћ угроженима.

Редовно засједање Светог архијерејског сабора СПЦ одржано је у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја под предсједништвом Његове светости патријарха српског Иринеја.

Пред почетак рада Сабора узнијета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и молебан који се служи у вријеме великих киша и опасности од њих.

Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу у припремама за Свети и Велики Сабор СПЦ, тешком стању српског народа на Косову и Метохији, унапређивању црквене просвјете и вјерске наставе, односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и региону, дјеловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним снагама БиХ.

Сабор је расправљао и о односима међу аутокефалним православним црквама и односима са инославним хришћанским црквама и конфесијама, као и другим свјетским религијама, угрожености брака и породице усљед бијеле куге, а још више усљед агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и хедонистичко-потрошачког духа уопште, угрожености ћирилице у Србији и Републици Српској због немара и неодговорности, а у Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма и друго.

Сабор је указао да је тешко стање СПЦ у Македонији, гдје власти те иначе пријатељске земље и даље на основу судске фарсе држе у затвору архиепископа охридског Јована под нечовјечним условима, под пријетњом пресуда сличне врсте на остале епископе, свештенике и вјернике.

"Сабор поново, по ко зна који пут, апелује да сви одговорни учине све за ослобођење политичког затвореника број један у савременој Европи, архиепископа Јована и престанак последњег верског прогона у Европи, прогона Охридске архиепископије", наведено је у саопштењу.

Сабор је са одобрењем прихватио извјештај о прослави 1700 година од доношења Миланског едикта у октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извјештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду и извјештаје епископа о њиховом раду.

Сабор је прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио секти Мираша Дедеића самозване "Црногорске цркве" и вратио га као лаика у црквену заједницу.

Сабор је попунио упражњене епархије Српске православне цркве изабравши досадашњег викарног епископа липљанског Јована за епископа славонског, досадашњег викарног епископа ремезијанског Андреја за епископа аустријско-швајцарског, архимандрита Сергија /Карановића/, сабрата манастира Рмња, за епископа средњоевропског, досадашњег викарног епископа јегарског Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског, досадашњег епископа тимочког Јустина за епископа жичког.

Архимандрита Илариона /Голубовића/, старјешину манастира Букова, Сабор је изабрао за епископа тимочког, архимандрита Арсенија /Главчића/, сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара патријарха српског и архимандрита Јеронима /Мочевића/, сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара епископа бачког.

У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске православне цркве. Одсутни су били само Његово блаженство архиепископ охридски и митрополит скопски Јован и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај. Уз то, повремено су одсуствовали епископи ваљевски Милутин, зворничко-тузлански Хризостом и други архијереји због посјета најугроженијим поплављеним подручјима.

Чланови Светог синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.