Фото: Агенције
| СПЦ прославља Аранђеловдан
Српска православна црква данас слави Сабор Светог Арханђела Михаила – Арaнђеловдан, једну од најчешћих и најпоштованијих крсних слава у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Овај празник, дубоко укоријењен у народну традицију, повезује породицу, вјеру и предање старо вијековима.
Архaнђел Михаило је у хришћанском предању познат као небески војвода, предводник анђела који се супротставио Луциферу, бранилац вјере, али и чувар праведника.
На иконама се приказује као ратник у царској одежди, са копљем или мачем у једној руци, док у другој држи пaлмину гранчицу – знак тријумфа добра над злом.
У народном предању назива се и „душоводником“, јер се вјерује да у часу смрти преузима људску душу.
У православном учењу анђели су бестјелесна духовна бића, створена да извршавају Божју вољу.
Према црквеној традицији, подијељени су у девет чинова, а арханђели су међу највишима. Михаило је један од седморице највиших, и носи титулу архистратига, што значи „врховни војвода“.
Сматра се да је управо он одбранио велики број анђела од пада заједно са Луцифером.
Арaнђеловдан се обиљежава 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару, и у црквеном календару је означен црвеним словом.
Овај празник сматра се даном велике духовне силе, а у многим крајевима се каже да је то дан када се „небо отвара“, па су молитве посебно услишене.
Архaнђел Михаило је заштитник бројних породица, градова и братстава. Њему је посвећен и манастир Грабовац, а у средњем вијеку сматран је и заштитником лозе Немањића, што овај празник чини још већим дијелом српске духовности.
Иако је ова слава веома раширена, уз њу се везује неколико специфичних обичаја и вјеровања.
Најраспрострањенија заблуда је да се за Арaнђеловдан не спрема жито, јер је свети Арханђел „живи светитељ“.
Међутим, црква истиче да је то нетачно – жито се припрема увијек, јер је намијењено душама предака, а не светитељу.
У народу постоје и друга предања:
Као и код већине слава, трпеза зависи од дана у седмици на који празник пада. Ако је, као ове године, сриједа или петак, обавезна је посна трпеза.
На столу се традиционално налазе: славски колач, жито, свијећа, вино и постна јела. У другим годинама, када празник пада на дане који нису постни, слави се мрсно.
Једно од најљепших народних вјеровања јесте оно да се на Арaнђеловдан „небо отвара“, па су молитве упућене тог дана посебно снажне.
Вјерује се да се највеће жеље могу остварити ако се молба упути искрено, из душе и са благодарношћу.
Због тога је овај празник за многе више од традиције – он је дан духовне обнове, саборности и породичног јединства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.