СПЦ прославља Аранђеловдан, ове обичаје треба испоштовати

Г.С. 21.11.2025 06:51

Фото: Агенције | СПЦ прославља Аранђеловдан

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Арханђела Михаила – Арaнђеловдан, једну од најчешћих и најпоштованијих крсних слава у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Овај празник, дубоко укоријењен у народну традицију, повезује породицу, вјеру и предање старо вијековима.

Архaнђел Михаило је у хришћанском предању познат као небески војвода, предводник анђела који се супротставио Луциферу, бранилац вјере, али и чувар праведника.

На иконама се приказује као ратник у царској одежди, са копљем или мачем у једној руци, док у другој држи пaлмину гранчицу – знак тријумфа добра над злом.

У народном предању назива се и „душоводником“, јер се вјерује да у часу смрти преузима људску душу.

Анђели и анђеоска хијерархија

У православном учењу анђели су бестјелесна духовна бића, створена да извршавају Божју вољу.

Према црквеној традицији, подијељени су у девет чинова, а арханђели су међу највишима. Михаило је један од седморице највиших, и носи титулу архистратига, што значи „врховни војвода“.

Сматра се да је управо он одбранио велики број анђела од пада заједно са Луцифером.

Када се слави и зашто је значајан

Арaнђеловдан се обиљежава 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару, и у црквеном календару је означен црвеним словом.

Овај празник сматра се даном велике духовне силе, а у многим крајевима се каже да је то дан када се „небо отвара“, па су молитве посебно услишене.

Архaнђел Михаило је заштитник бројних породица, градова и братстава. Њему је посвећен и манастир Грабовац, а у средњем вијеку сматран је и заштитником лозе Немањића, што овај празник чини још већим дијелом српске духовности.

Обичаји за Арaнђеловдан

Иако је ова слава веома раширена, уз њу се везује неколико специфичних обичаја и вјеровања.

Најраспрострањенија заблуда је да се за Арaнђеловдан не спрема жито, јер је свети Арханђел „живи светитељ“.

Међутим, црква истиче да је то нетачно – жито се припрема увијек, јер је намијењено душама предака, а не светитељу.

У народу постоје и друга предања:

вјерује се да тог дана Архaнђел Михаило обилази болеснике и невољне
ако „стане код главе“ – доноси оздрављење; ако стане „код ногу“ – живот се ближи крају
сиромашне и путнике не треба одбијати, јер се сматра да светац може бити „превучен“
вријеме на Арaнђеловдан наговјештава каква ће бити зима – хладно и вјетровито најављује оштру, а тихо и сунчано блажу сезону

Славска трпеза – посна или мрсна?

Као и код већине слава, трпеза зависи од дана у седмици на који празник пада. Ако је, као ове године, сриједа или петак, обавезна је посна трпеза.

На столу се традиционално налазе: славски колач, жито, свијећа, вино и постна јела. У другим годинама, када празник пада на дане који нису постни, слави се мрсно.