Друштво
Фото: Илустрација
Вјерници Српске православне цркве обиљежавају дан посвећен чак четири велика свеца – Преподобног Павла Тивејског, Преподобног Гаврила Лесновског, Преподобног Јована Кушчника и светог мученика Пансофије.
Читав јануар је мјесец богат празницима, а овај датум посебно се истиче као дан молитве, духовног подвига и светих прича које подсјећају вјернике на снагу вјере и молитве.
Преподобни Павле Тивејски
Преподобни Павле Тивејски – аскета који је од богатства изабрао духовно благо. Павле је рођен у богатој породици у Доњој Тиви Мисирској, у вријеме владавине цара Декија. Наслиједио је дио имања својих родитеља, али када му је зет пријетио да ће га пријавити као хришћанина ако му не уступи имање, Павле је све дао сестри и зету. Повукао се у пустињу, гдје је живио аскетским животом – без удобности, без раскоши, посвећен молитви и духовном уздизању.
Његова светост била је толико очигледна да се пред њим и велики свети Антоније Велики осјећао грешним. Павле је својим примјером показао да истинска духовна снага лежи у одрицању и потпуној преданости Богу, а не у материјалном богатству.
Преподобни Јован Кушчник – светац који је побиједио ђавола
Прича о Јовану Кушчнику можда је једна од најдирљивијих и најчешће спомињаних у православном предању. Јован је рођен у Цариграду, у имућној породици византијских племића, за вријеме цара Лава I. Још као дијете, одлучио је да одбаци племићки живот и посвети се Богу. Заједно са монахом побјегао је у манастир у Малој Азији, гдје је провео шест година у строгој молитви, посту и послушности игуману.
Међутим, ђаво га је искушавао. Јован је имао прилику да се врати богатству и породичном дому, а у сновима и виђењима појављивали су се наговори да одустане од монаштва. Након девет дана и ноћи искушења, Јован је одлучио да оде родитељима, али се вратио прерушен као просјак. Три године је живио у дворишту својих родитеља, не желећи да се представи, препуштајући се милости слугу који су му давали остатке хране.
Када су га родитељи коначно препознали, он је одбио да се врати кући, јер је знао да је тиме спашен од ђавољег искушења и његова и душа његових родитеља. Преминуо је око 450. године, остављајући поуку о моћи молитве и вјере: Бог чује молитве, а испуњење долази онда када је за вјернике најподесније.
На данашњи дан изговорите ову молитву:
Као незалазну свјетлост мисленог Сунца, хвалимо те у пјесмама ми који смо се сабрали данас. Засјао си онима који бјеху у тами безумља и све си их узвео ка божанским висинама, украсу Дивејева, свети, чврсти темељу отаца и испосника.
Преподобни Гаврило Лесновски – живот у служби вјере и храмоградња
Гаврило Лесновски рођен је у 10. вијеку код Криве Паланке у богатој породици. Оженио се дјевојком царског рода, која је умрла млада, а тада је одлучио да се замонаши. Гаврило је подигао храм посвећен Светом архангелу Михаилу и постао његов игуман, остајући упамћен као чудотворац за живота и по смрти. Његов живот показује како духовни позив и посвећеност могу бити снажнији од сваке личне трагедије.
Свети мученик Пансофије – посвећеност вјери до посљедњег даха
Пансофије је био син александријског проконзула Нила. Сав иметак је оставио како би се посветио вјери. Подвизавао се 27 година, а у вријеме цара Декија био је шибан због своје хришћанске вјере све до смрти. Његова истрајност и оданост вјери, упркос тешким мукама, показује шта значи бити спреман да се поднесе свака жртва за вјеру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
