Спас за срце траже у Тузли и Београду

Бањалука - За лијечење у Србији и ФБиХ током прошле и у прва три мјесеца ове године из касе Фонда здравственог осигурања РС издвојено је више од 23 милиона марака, а болести срца биле су међу најчешћим узроцима због којих су пацијенти из Српске ишли у медицинске установе у Тузли и Београду.

Да би могли бити лијечени или оперисани изван РС, сви морају проћи одређене процедуре.

- Прво, референтна здравствена установа у Српској - конзилијум љекара, гдје је пацијент лијечен даје приједлог за лијечење изван РС ако то овдје није могуће. Тај приједлог потом са неопходном документацијом достављају Фонду. Њега разматра надлежна комисија Фонда, а рјешење осигуранику доставља на кућну адресу или лично у Фонду - објашњавају у овој установи.

Осигураницима којима је одобрено лијечење изван Српске у установама које са Фондом имају уговор, трошкови су финансирани у цијелости, изузев партиципације коју плаћају они који је нису ослобођени.

Највећи трошкови су за лијечење с друге стране Дрине. Само у прошлој години за разне операције и лијечења у болницама у Србији из Фонда је издвојено више од 17 милиона, а у овој 3,8 милиона марака.

Када је у питању лијечење у ФБиХ, највише пацијената упућивано је у Тузлу. Тако је током 2016. и до априла 2017. године, према евиденцијама Фонда, на лијечење у Центру за срце Тузла утрошено 2,2 милиона КМ, и то за 200 пацијената.

Координатор инвазивне дијагностике у тузланском "Центру за срце БХ" Ерна Сејфуловић каже да им пацијенти из Републике Српске најчешће долазе ради оперативних захвата.

- Бајпаси и операције валвула су углавном интервенције због којих нам шаљу пацијенте из Бањалуке и других болница у Српској, јер смо најближи центар који то ради - истиче Сејфуловићева.

Према њеним ријечима, у Тузлу долазе и пацијенти из РС којима су неопходне уградње стентова или пејсмејкера, али доста рјеђе, јер те захвате обављају и љекари у Бањалуци.

- Ако је неки хитан и тежак случај, шаљу нам га одмах како не би путовао до Београда, јер смо доста ближи. Међутим, нису то увијек ни компликовани случајеви, јер често имамо пацијената који су сами тражили да буду овдје хоспитализовани - објашњава Сејфуловићева.

Директор болнице у Требињу Васо Мијановић каже да са подручја Херцеговине путем њихове болнице годишње на лијечење изван РС буде упућено око 500 пацијената. Највише њих одлази у Србију и ФБиХ.

- Ако нисмо способни да направимо наше референтне здравствене центре за болести срца, онда би требало да уз приватно партнерство или помоћ еминентних љекара из Србије развијемо неке од тих процедура у болницама. На тај начин бисмо избјегли огромне трошкове за лијечење изван РС - рекао је Мијановић и као примјер за то навео болницу у Невесињу, у којој успјешно раде захвате на желуцу и једњаку.

Ако за пацијенте нема адекватне љекарске помоћи, на примјер, ни у Србији или ФБиХ, осигураници могу добити шансу да се уз финансијску помоћ Фонда здравства лијече у болницама у Италији, Аустрији, Њемачкој или Русији.

Фонд здравства финансира 30 одсто трошкова лијечења у иностранству, али и више, у зависности од могућности, потреба других осигураника, процјена успјешности лијечења, као и других критеријума. Најчешће помажу у финансирању скупих операција дјеце, па ти захтјеви и имају приоритет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.