Спала школа на шачицу ђака

ВИШЕГРAД - У основној школи у селу Прелову код Вишеграда прије тридесет и више године наставу је похађало око двије хиљаде ученика, а данас овдје прве ријечи сриче и пише свега пет ђака.

Као пилићи око квочке, поред старе пећи, у три клупе окупили се сви ученици. Учитељица Дамјана Јоксимовић стигла је из Вишеграда а њени ђаци, Дејан Вуковић, Стефан Вујчић, Жељана Каргановић, Драган Цуца и Aлександар Нинковић дошли су на наставу на вријеме танком пртином преко сметова.

Дјеца и на минусима пуцају од здравља, смијех им краси лице а прича тече о оном шта им се дешава не само у школи већ код куће гдје се уз зимске радости уче и најтежим сеоским пословима.

- Кад дођем кући, на капији ме дочека мачак Гаро кога сам, кад је био маче нашао поред пута гладног и покислог. Он ми се савије у крилу и преде док гријем промрзле ноге поред шпорета и пијем вруће млијеко које ми је бака припремила - прича ученик другог разреда Дејан Вуковић.

Кад се огрије и руча, Дејан трчи до штале да "прихвати" тек ојагњило јагње. Каже да их има десеторо и да сваком од њих даје имена. Једно од њих, које има црно-бијеле флеке и кудраву вуну и које стално блеји кад га угледа дао је име Бекан.

Жељана Каргановић је већ одрасла дјевојчица, ученица је петог разреда. Она увелико помаже мајци око најтежих послова.

- Помажем јој да распреми кућу, помузе краве, разлије млијеко и усири сир. Највише волим да гледам како теле сиса мајку и онда га, кад се наједе, "одлучим" у његов дио штале у који обавезно ставим сламе да не озебе - прича Каргановићева.

Ученица четвртог разреда Драгана Цуца је испричала учитељици како је њен дјед учи да буде пчелар.

- Кад нешто ради око пчела у кошници он ми обуче бијело одијело, стави рукавице и шешир на главу, како ме пчеле не би уболе. Онда му додајем рамове а он ми показује како пчеле раде и доносе слатки нектар да направе мед - објашњава Драгана.

Учитељица Дамјана је пуна утисака о доживљајима својих ученика са села.

- Каже ми једна ученица да не би могла да живи у граду. Вели да у њеном селу има разних животиња као у књизи "У свијету медвједа и лептирова" Бранка Ћопића коју је позајмила из школског ормара и прочитала наглас својој баки - каже учитељица Дамјана.

Ова сеоска учитељица се прибојава да не дође вријеме да се, због недостатка ђака, и врата на овој школској згради закључају.

- Причале су ми старије колеге да је прије тридесетак година у овој и њеним подручним школама радило око 40 просвјетних радника. Толико их сад има у градској школи - завршава причу учитељица позивајући дјецу са школског одмора у учионицу.

Пети час

Учитељица Дамјана каже да није тешко радити у сеоској школи у одјељењу гдје су заједно два ученика другог, два четвртог и један петог разреда.

- Најнеобичније је кад ученица петог разреда има пети час а остали оду кући. Нас двије останемо саме у учионици. Она је одлична ученица, брзо савлада градиво и онда причамо о свему, највише о селу и сеоским пословима, као најбоље другарице - каже Дејана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.