Сњежана Цвијић Амулић: Земљотреси наша реалност

БАЊАЛУКА - Земљотрес не познаје границе. Оно што се дешавало у Петрињи, Албанији, Загребу, те недавно у околини Берковића, то су земљотреси чији се интензитети и посљедице које оставе на земљи не могу занемарити, а цијели овај простор немогуће је одвојити.

Рекла је то за “Глас” начелник Одјељења за опсерваторску сеизмологију у Републичком хидрометеоролошком заводу Сњежана Цвијић Амулић осврнувши се на прогнозе да је Балкан ушао у период у којем ће бити јаких земљотреса.

- Надам се да код нас неће бити разорних земљотреса, али има јаких и биће их. Када се догоди неки јак земљотрес, сеизмичка енергија се дијелом испољи изнад површине, а добрим дијелом, ношена сеизмичким таласима, задржи се у кори, што даље доводи до прерасподјеле заробљене енергије на другим расједима. Када нагомилана сеизмичка енергија у једном моменту пређе критичну вриједност, долази до смицања блокова на расједу, што генерише нови земљотрес - објашњава Цвијић Амулић и додаје да се зна гдје су сеизмички активне зоне и гдје се земљотреси могу очекивати. 

То, наравно, додаје, нису предвиђања попут временске прогнозе, већ прогнозе засноване на досадашњим искуствима и статистици гдје су се земљотреси дешавали, односно зоне активних расједа.

- У Српској то је простор Крајине око Бањалуке, гдје се налази сеизмички чвор два расједа, те простор Херцеговине, односно Динарида, гдје је с једне стране јадранска микроплоча, а са друге панонска низија. Кретање јадранске микроплоче условљава нагомилавање сеизмичке енергије на простору Динарида, а земљотреси се најчешће дешавају на граници тање и дебље Земљине коре. Најдебља Земљина кора је на подручју Динарида, а најтања је у панонском базену. Бањалука је на тој граници, зато смо и имали јаке земљотресе. Шира бањалучка сеизмогена зоне обухвата и простор Петриње, то је све један те исти расјед, али су у различитом временском периоду били активни различити његови сегменти - истакла је Цвијић Амулић. Наглашава да сваки грађанин наше земље мора да зна коју јачину земљотреса може да очекује на тлу на којем живи.

- Морамо да знамо какве интензитете смо имали у прошлости и шта можемо очекивати у будућности, углавном не јаче иако се догоди некада да се превазиђе тај историјски максимум. На простору БиХ најјачи земљотрес  био је бањалучки из 1969. године - подсјетила је Цвијић Амулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.