Служен парастос за 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта

Братунац - На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени у братуначко гробље.

Цвијеће на Спомен-обиљежје данас су положиле делегације Завичајног удружења "Срби сарајевске регије", које је организовало ово сјећање, затим Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, те удружења несталих лица Братунац-Сребреница.

Предсједник Завичајног удружења "Срби сарајевске регије" Видомир Бандука, говорећи о српском егзодусу из Сарајева од децембра 1995. године до половине марта 1996. године, истакао је да ни након 21 године сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе сјећања и учесници имају осјећај као да се то јуче догађало.

"Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену", рекао је Бандука након парастоса.

Он је нагласио да су сарајевски Срби жртвовали све, али да су сачували понос и уздигнута чела кренули у неизвјесност, знајући да нису обрукали претке и да се неће постидјети пред потомцима, јер нису поклекли у одбрани својих огњишта и свог народа упркос огромним жртвама у 36 одбијених непријатељских офанзива.

У оквиру дводневног програма сјећања на егзодус око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума у новембру 1995. године, синоћ је одржана Академија на којој се говорило о егзодусу и невољама кроз које су пролазили сарајевски Срби у рату и посебно након потписивања Дејтонског споразума говорио је предсједник Завичајног удружења "Срби сарајевске регије" Видомир Бандука.

У програму Академије наступила су српска културно-умјетничка друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић" из Сребренице и "Свети Василије Велики" из Братунца, затим фолклорне секције друштава "Просвјета" из Власенице и "Стара Гора" из Рогатице, те основних школа из Дрињаче и Власенице.

Београдски глумац Лепомир Ивковић извео је монодраму "Вождово радовање" у препуној братуначкој биоскопској сали.

Срби из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела сарајевског Старог Града напустили су вјековна огњишта кроз мећаву и непрочишћеним шумским путевима, оставили су имања, кренувши у потпуну материјалну неизвјесност, исцрпљени четворогодишњим ратом и великим људским и материјалним губицима.

Први пут у историји човјечанства догодило се да народ који креће у егзодус оставља имовину, а носи посмртне остатке погинулих сродника и бораца.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило је своје одбрањене домове и имања, док је око 30.000 напустило овај град на почетку и током рата.

Егзодус је започео у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године. Највећи број избјеглих српских породица са подручја Сарајева населио се на подручју Епархије зворничко-тузланске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.