Слијепи виртуоз на 24 инструмента

Бањалука - Несвакидашњи музички таленат из Градишке Јово Јерковић, иако слијеп, компонује, пјева и свира на чак 24 инструмента, а захваљујући дару и упорношћу пропутовао је пола свијета.

Овај шездесетогодишњак родом из села Стари Мартинац код Српца основну школу за слијепе завршио је у Сарајеву, након чега и редовну Средњу музичку, гдје је до танчина брусио свој музички таленат.

- Као одличан ученик био сам задужен за кључеве од школског кабинета са инструментима. Кад год сам имао слободног времена, одлазио бих у кабинет и свирао помало сваки инструмент - прича Јерковић, који је први пут у додир са фрулом дошао када је имао четири године.

Највећу захвалност, прича, дугује свом старијем брату Гојку, који је вјеровао у његов таленат и гурао га кроз живот. Јово данас свира готово све дувачке, гудачке и инструменте са диркама. Клавир, кларинет, хармоника, гитара, виолина, тамбурица, контрабас, шаргија, окарина, флаута само су неки од инструмената на којима овај виртуоз прави спектакл.

Прича да је као музичар много боље пролазио у бившој Југославији када је народ лијепио веће новчанице на чело и засипао хармонику. Ни сам не зна коме је све свирао, али су му најдража ромска весеља. Тада се у потпуности преда музици.

- Свирао сам на њемачким и чешким свадбама, али највише волим да свирам Ромима. Они имају душу и знају да се веселе. Тамбураши из Војводине плачу док свирају, а то је искрен доживљај музике - каже Јово и додаје да за своју душу свира "И последњи град се руши" - пјесму Звонка Богдана, коју жели да му тамбураши свирају на сахрани.

С поносом истиче да се уз његову музику веселило више од 1.600 младенаца на чијим свадбама је свирао. Један случај био је, међутим, посебан. Истој младој свирао је на двије свадбе дан за даном.

- Свирао сам на свадби, народ је пио и веселио се кад одједном јаук - нестала млада. Касно увече кад сам стигао кући, дошао момак и каже: "Ти си данас свирао једној дјевојци на вјенчању, она је побјегла јер сам је ја украо. Дошао сам да те питам да ли би нам и сутра свирао на свадби". Још ме упита колико сам се с њима погодио за свирање. Сјећам се да сам се договорио за 600 марака, али њему кажем 1.800. Без размишљања рече: "Даћу ти 2.000 само дођи и свирај". Мислим кад је знао красти туђу младу, нека више и плати - кроз смијех се присјећа Јово.

Знање је пренио и на више од 300 младића и дјевојака, најчешће бесплатно, јер је његова мисија да шири љубави према музици.

Да је добар и хуман човјек говори и то што је 53 пута добровољно дао крв. Често са пријатељима заигра и шах, који је његова друга велика љубав.

- Најважније у животу је бити добар човјек, што сам се увијек трудио да будем, а остало дође и прође. У својих 60 година саградио сам двије куће, попио неколико цистерни пива, појео двије тоне меса на разним свиркама и дружио се са небројно много жена - шаљиво каже Јово, иза којег је девет операција због губитка вида када је имао само годину због високе температуре.

Награде

Током дугогодишње каријере Јово Јерковић је учествовао на бројним фестивалима и освајао награде. Посебно му је драга прва награде публике коју је освојио 2010. године на фестивалу у Дероњама, а сада се спрема за међународно такмичење лица са инвалидитетом у Берлину.

- У Берлин идем у априлу као представник РС и Србије. Представићу се у три области - компоновање, соло пјевање и свирање са својом пјесмом "Само ти", која је дубоко емотивна, као што сам и сам - рекао је Јерковић и додао да најљепше ноте ствара док је бијесан и љут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.