Славко Ђурковић након губитка вида почео да пише поезију

СОКОЛAЦ - Педесетчетворогодишњи Славко Ђурковић из Газивода код Сокоца написао је двије књиге епских пјесама које носе наслове "На српској земљи" и "С обје стране Дрине".

Силом прилика, престао је да обавља посао медицинског техничара. Прије десетак година отишао је у инвалидску пензију, јер су проблеми са видом, који су почели још осамдесетих година прошлог вијека, временом постајали све већи. Слаб вид га је на крају потпуно одвојио од посла којим се бавио око двије и по деценије, радећи најприје у соколачком Дому здравља, а потом у Психијатријској клиници. Нису могли да му помогну ни руски љекари из чувене болнице у Калуги.

Само кад је сунчан и ведар дан назире контуре оног што га окружује, али зато по гласу непогрешиво препознаје своје саговорнике.

Славко се храбро суочио са суровом чињеницом да ће остатак живота провести у тами, а у томе му је много помогла и његова породица: супруга Добринка и кћерке Тања и Aна.

Након губитка вида код њега се пробудила жеља за писањем поезије и то епске.

- У припреми је и трећа збирка. Пишем и поезију за дјецу и афоризме. Пажљиво прикупљам информације о догађајима и људима о којима пишем, а све своје пјесме знам напамет - каже Славко.

Велику помоћ имао је од својих кћерки, које су записивале његове стихове, а у посљедње вријеме посао им је олакшан тиме што се Славко сада служи диктафоном. Ускоро ће, каже, набавити и компјутер са посебним намјенама.

Његов одговор на питање како се бори са невољама које доноси живот у тами је једноставан.

- Када човјек нешто ради са вољом, сваку препреку је могуће савладати - наглашава Славко.

Удружење

Славко намјерава да иницира и формирање удружења, које би окупљало лица са оштећеним видом у Сокоцу. Удружење би, како каже, могло бити од помоћи тим лицима у остваривању њихових права и набавци помагала и опреме која би им олакшала живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.