Славиша Павловић, слијепи физиотерапеут из Сокоца

СОКОЛAЦ - Иако је готово потпуно слијеп, четрдесетседмогодишњи Славиша Павловић из Сокоца успјешно ради као физиотерапеут.

За њега, као и за друге људе са сличном судбином, важи правило да се оштећењем једног развијају друга чула, а код Славише чуло додира.

Тако је и Славиша као физиотерапеут помогао многима у Власеници, Бијељини, Сребреници... И данас у њему виде "спасиоца" они који имају невоље са спондилозом, ишијалгијом и другим болестима.

- Све је више људи који имају те проблеме, јер су економске невоље многе натјерале да раде и оно што раније никад нису радили. Зато је сада много више оних који имају проблеме са кичменим стубом, реуматским и другим обољењима - рекао је Славиша.

Славиша често путује на Пале. Са супругом дође на соколачку аутобуску станицу, а одатле до одредишта стиже сам.

- Лако успостављам комуникацију с људима. Не одбијам ничију помоћ, а многи су спремни да помогну. Међутим, држава би требало више да помаже хендикепираним лицима. Мало је тих 40 марака за туђу помоћ. Aли, ја сам мирно прихватио ту чињеницу и настојим да, заједно са својом породицом, рјешавам проблеме - говори Славиша.

Супругу Ранку, медицинску сестру, упознао је у Власеници ратне 1994. године. Имају сина Стевана, ученика шестог разреда основне школе. У овом домаћинству су и два Ранкина сина из првог брака, двадесетпетогодишњи Милош, који је, такође, физиотерапеут, и три године млађи Радош.

- Најважније је да човјек не клоне духом. То што не видим није недостатак за моју професију. Чак ми то и помаже да боље разумијем људе и њихове здравствене проблеме. A онда и они мени вјерују - рекао је Славиша Павловић.

Избјегао из Сарајева

Ношен ратним вихором, Славиша је у Соколац дошао из Сарајева.

Упркос тешком хендикепу, својим послом наставио је да се бави и након одласка из Сарајева. Прије рата завршио је средњу медицинску школу и као физиотерапеут радио на Институту за физијатрију и рехабилитацију на Илиyи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.