Сладак живот у суровом херцеговачком кршу

БЕРКОВИЋИ - "Човјек снује, а судбина одлучује", како другачије назвати животну причу поносног Херцеговца Миладина Муратовића, који се вратио из града на родно огњиште, оставио толико вољен фотоапарат и посветио се пчеларству које му је једини извор прихода.

Тежак живот у суровом херцеговачком кршу натјерао је многе да напусте своја огњишта и крену трбухом за крухом. Тим путем је кренуо и Миладин из берковићког села Коритник, који је послије завршене фотографске школе одлучио да отвори радњу у граду.

Већина херцеговачких градова осамдесетих година прошлог вијека имала је по два и више фотографа, а Миладин је сазнао да у Коњицу има само један. Веома брзо је стекао наклоњеност тих људи, локалне власти и постао успјешан.

У Коњицу је радио све до 1992. године када је због ратног вихора морао да напусти радно мјесто и врати се у своје село, одакле је још као дјечак отишао за неким бољим животом.

По завршетку рата, Миладин је имао само фотоапарат у руци и тешко питање: Шта сада и одакле поново кренути?

Фотографска радња у Коњицу је уништена, на селу је остало само неколико дубина са пчелама и жеља за родном грудом је надјачала.

- Одувијек сам волио пчеле и када год бих долазио из Коњица у село, прво бих одлазио у пчелињак - прича са сјетом Миладин.

Иако се Коритник налази на планини Хргуду, надморска висина поља испод 400 метара и отвореност према мору разлог су што у Коритнику све прије процвјета и успијевају разноврсне биљке за разлику од осталих дијелова берковићке општине.

- Почео сам са три дубине, временом сам напредовао, па данас имам око 60 кошница и годишње произведем од 400 до 500 килограма меда - прича Миладин и додаје да је ово подневље идеално за узгој пчела.

- Има много драче, зановијети, ливадског цвијета, вријеска, багрема, кадуље, а овдје је чист ваздух, незагађена природа без отпада и пестицида - рекао је Миладин.

Иако је живот овдје тежак и пут до села лош, Миладин успијева да сав мед пласира на тржиште по цијени од 15 марака за килограм.

Aли како увијек постоје животне препреке, пчелиња болест је Миладину уништила све пчеле. Није поклекао и поново је почео по ко зна који пут све изнова.

- Вароа ми је уништила све пчеле и поново сам кренуо из почетка - прича Миладин и каже да се бави ловом. Обично сваке године устријели покоју дивљу свињу и обезбиједи себи зимницу.

Миладинова необична позитивна енергија у напуштеном селу не може вас оставити равнодушним.

- Најважније је бити здрав и позитивно размишљати. Када сте задовољни све је лакше, а здрав човјек увијек може створити себи макар основна средства за живот - испратио нас је Миладин са овим ријечима.

Необичан храст

Миладин нас је одвео до јединственог и необичног храста, старог готово два вијека, чије жиле пркосно одолијевају времену, тврдом херцеговачком кршу и посјећају на паукову мрежу. Вријеме и вода учиниле су своје и однијеле земљу испод храста. A он се не да и даље поносно посматра поље у Коритнику, љепоте нетакнуте природе, пчеле, његове становнике, њихове одласке и доласке, успоне, падове...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.