Скупља сјетва скраћује бразду

Бањалука - Пољопривредници у Српској већ сада планирају да у прољећној сјетви засију мање површина него лани због поскупљења репроматеријала и сјемена.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић рекао је да су ово главни разлози због којих ће код већине ратара бразде бити краће.

- Пољопривредници се већ сада хватају за главу због прољећње сјетве. Очито да нам и ова година неће донијети ништа добро. Цијене репроматеријала веће су десет до 15 одсто у односу на прошлу годину иако нафта из дана у дан појефтињује. Поред тога и произвођачи сјемена истакли су нешто више цијене у односу на 2014. годину - казао је Маринковић.

Према његовим ријечима велике невоље ратарима ствара и коров који се појавио на њивама послије лањских поплава. Маринковић је додао да ратарима једино може олакшати јесењу сјетву најава Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС да ће до краја марта ове године исплатити преосталих 28 милиона марака подстицаја на основу дуга из 2014. године.

- То би донекле могло да олакша излазак ратара на њиве, али евидентно је да ни тај новац неће спријечити да обим сјетве буде смањен и ове године - казао је Маринковић и додао да ће то за собом повући и друге проблеме, а прије свега смањење производње хране и још већи увоз основних животних намирница и поврћа и воћа за прераду.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац рекао је да ће прољећну сјетву угрозити и 15.000 хектара необраног кукуруза у јесењој жетви због лошег времена.

- У њиве не можемо ући док не уклонимо кукуруз и то представља опасност да прољећна сјетва не почне у оптималном року  - истакао је Усорац и додао да се из године у годину смањују површине под усјевима у прољећној сјетви.

Предсједник Удружења пољопривредника у Семберији Љубо Малетић рекао је да су ратари у овом дијелу Српске доведени до руба пропасти, те да велики број њих већ сада одустао од сјетве.

- Поред поскупљења репроматеријала и сјемена људи су у страху да им временске непогоде не униште оно што засију због чега ће само мали број њих изаћи у марту на њиве и обавити припреме за прољећну сјетву - казао је Малетић.

Јесења сјетва

Пољопривредници истичу да је у јесењој сјетви засијано око 15.000 хектара обрадивих површина.

- Сталне падавине лоше утичу на стрне културе. Надамо се да се овако лоше вријеме неће задржати дужи период како би се спријечило даље пропадање пшенице и осталих усјева - рекао је Владимир Усорац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.