Скуп “Студенти у сусрет науци”: Одскочна даска за будуће научнике

БАЊАЛУКА - Да је улагање у знање најбоља инвестиција за будућност, сагласни су сви учесници научностручног скупа “Студенти у сусрет науци” (СтЕС) који се организује већ 15 година заредом с циљем афирмације младих научника и истраживача у Српској и региону.

Овај традиционални скуп у организацији Студентског парламента Универзитета у Бањалуци свечано је отворен јуче у Народном позоришту РС, а своје истраживачке и научне радове током два дана представиће више од 140 студената са универзитета у земљи, али и из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Подгорице па чак и Пољске.

Предсједник Организационог одбора СтЕС-а Владан Гачић истакао је да је интересовање младих истраживача из године у годину све веће.

- Ако узмемо у обзир учеснике, организаторе, рецензенте, научне одборе, то је 400 људи који су директно или индиректно укључени у овогодишњи скуп, који ће трајати до суботе - рекао је Гачић.

Додао је да ће на скупу бити представљено 140 радова из шест научних области и то здравствених, природних, друштвених, хуманистичких, инжењерства и технологије, те биотехничких и пољопривредних наука.

- Највише радова је у области здравствених и природних наука, а скуп је одлична одскочна даска за будуће научно ангажовање студената и прилика гдје млади могу вјежбати умијеће писања научних радова - казао је он.

Савјетник министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Жељана Јовичић рекла је да су сусрети попут овог оно чему ресорно министарство тежи, а то је мобилност младих људи и њихово укључивање у научни рад.

- Што прије младе укључимо у тај посао, прије ће схватити његову љепоту и неће им представљати терет - рекла је Јовичићева.

Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин рекао је да је СтЕС једна од најзначајнијих годишњих активности коју организују студенти.

- Организација овакве конференције са међународним учешћем захтијева предан и дуготрајан рад који траје најмање шест мјесеци. Када упоредимо почетке из 2008. године и сада, ова конференција је расла у сваком погледу, почевши од броја научних радова који се презентују и њиховог квалитета, шароликости научних области које се обрађују до броја учесника - рекао је Гајанин.

Један од учесника, студент треће године руског језика и књижевности на Филозофском факултету у Нишу Јована Чарапић први пут се нашла у улози младог истраживача.

- Представљам се радом из области хуманистичких наука чија је тема веома иновативна јер сам настојала доказати да се кроз књижевност нашег језика може допринијети бољем разумијевању и постизању свих оних врлина које треба да се развију код дјеце од малих ногу. Од овог скупа очекујем прије свега дружење, али и осјећам да је ово само почетак јер се, као лингвиста, у будућности видим као истраживач језика - рекла је Чарапићева. 

Рецензије

Жељана Јовичић је истакла да су пристигли радови прошли озбиљну критичку рецензију те да у прилог томе говори чињеница да је више од 30 одсто радова ове године одбачено.

- То много говори о озбиљности и квалитету овог догађаја - казала је Јовичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.