Шкрбић: Повећан број дојене дјеце

Бањалука - У Републици Српској након увођења програма „Болнице, пријатељи беба” има 31,7 одсто дојене дјеце, што је далеко више него 2005. године, када је до шест мјесеци живота мајчиним млијеком искључиво храњено тек њих 7,3 одсто, рекао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић, преносе агенције.

Шкрбић је поводом Свјетске недјеља дојења, рекао да је 2005. године било око 43 одсто дјеце којима су до прве године живота додатну исхрану давали само као додатак уз мајчино млијеко, а данас се овако храни 63 одсто дјеце.

- Ништа није тако добро и свето као мајчинско млијеко.Поента акције је да максимално промовише дојење као најважнији и идеалан начин исхране новорођенчади - рекао је Шкрбић новинарима након посјете Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Бањалука.

Педијатар и неонатолог у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког цантра Бањалука Љубо Вишекруна рекао је да искуства бањалучког породилишта говоре да само мали проценат мајки не доји бебе.

- Мајци кажемо да је минимално дојење бар шест мјесеци, добро је годину дана, а одлично годину и по дана. У првих шест мјесеци беби не треба никаква допуна исхрани, осим мајчиног млијека - истакао је Вишекруна.

Он је нагласио да вјештачка исхрана не може замијенити мајчино млијеко, које са собом носи све имуноглобулине, лимфоците који чувају дијете у најкритичнијем периоду првих шест мјесеци живота.

Дјеца која су храњена мајчиним млијеком од првог дана рођења боље напредују, брже расту, здравија су, веселија, имају мање инфекција, достижу бољи имунитет, боље им се развијају вилице и зуби, те имају мање стомачних тегоба, показала су здравствена истраживања.

Надлежни у овој области у Републици Српској поводом обиљежавања свјетске недјеље дојења нагласили су да дјеца која дуже доје ријетко обољевају од алергија, а да мајке које дуже доје ријетко имају карциноме дојке и гениталних органа.

Они истичу да су предности дојења и вишеструка корист мајчиног млијека за свако дијете разлози због којих треба промовисати дојење и радити на елиминацији, па чак и забрани надмјестака исхрани у првим мјесецима живота.

Ускоро конкретне активности на отварању кардиохирургије

Шкрбић је рекао да би врло брзо могле да почну конкретне активности на отварању клинике за кардиохирургију у оквиру Клиничког центра Бањалука, уз подршку Института за кардиоваскуларне болести Дедиње из Београда.

- Предстоји договор са КЦ Бањалука у вези са проналаском одговарајућег простора. Операциона сала не би била проблем, већ пратећи садржаји усљед недовољног капацитета. Набавка адекватне опреме у принципу није велики изазов - рекао је Шкрбић новинарима у Бањалуци.

Он је нагласио да се на активностима на отварању клинике за операцију срца већ дуже ради, те да постоји и друга варијанта од које се још није у потпуности одустало, а то је да се ради посебна болница за кардиохирургију у коју би долазили пацијенти из Републике Српске и БиХ, али и региона.

- Велике су и потребе за оваквом клиником, јер ми годишње имамо на милион становника око 1.000 пацијената који имају потребу за кардиохирушким интервенцијама. Дакако, интервентна кардиологија коју смо увели прије три или четири године је значајно смањила тај број јер велики број интервенција се изводи у локалној анестезији на интервентан начин кроз аорту или вену тако да се тиме смањила потреба за великим кардиохирушким интервенцијама - истакао је Шкрбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.