Школе траже чак 587 просвјетних радника

БАЊАЛУКА - Уочи самог почетка нове школске године, школе широм Српске нашле су се у трци с временом како би обезбиједиле чак 587 просвјетних радника, а због хроничног дефицита стручног кадра, досадашња пракса показује да би у појединим учионицама математику и физику поново могли предавати и апсолвенти.

Према подацима Републичког завода за запошљавање, од 30. јуна до 24. августа тражено је 587 радника, од чега 385 за основно, 116 за техничко и стручно, те 86 за опште средње образовање.

Када је ријеч о основном образовању, највећа потражња била је за наставницима разредне наставе, за које су тражена 124 извршиоца, док је за математику тражено 57, физику 44, српски језик и сродне области 40, информатику 37, а за музику и хемију по 30 наставника. За биологију и физичко васпитање тражено је по 26 извршилаца, техничко образовање 23, а енглески језик 22.

У средњим школама постоји потреба и за стручњацима из појединих области, прије свега машинским и електроинжењерима, а дио наставе обезбјеђује се и допунским радом стручњака који већ имају основно запослење.

ВЕЋИНА БЕЗ НОРМЕ

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Семберије Предраг Рачановић казао је за "Глас" да је велики број конкурса уочи почетка школске године уобичајен, али да већина тих радних мјеста није са пуном наставном нормом.

- Прије почетка сваке школске године расписујемо конкурсе за радна мјеста која су се појавила, а до сада смо их углавном и попуњавали. Највећи дио конкурса односи се на непуну норму, док су изузетак наставници разредне наставе - рекао је Рачановић.

Он је навео да се код разредне наставе не може говорити о недостатку кадра, јер и након конкурса наставника тог профила има на бироу.

- То није дефицитаран наставни кадар. Већи проблем имамо код математике и физике, гдје се дешава да не можемо пронаћи довољно стручног кадра, па смо у појединим случајевима били принуђени да ангажујемо и лица која нису верификована, у складу са правилником који то омогућава. Било је и случајева да су наставу у основним школама држали апсолвенти тих факултета - истакао је Рачановић.

Објашњавајући због чега се исти или слични огласи понављају из године у годину, он је рекао да је то посљедица промјена броја ученика и одјељења.

- Ако школа добије једно одјељење више, одмах се појави потреба за додатним часовима из сваког предмета. Међутим, када је норма мања од 50 одсто, радно мјесто се не може попунити на неодређено вријеме, већ се расписује конкурс на одређено. Због тога се сваке године појављује велики број таквих конкурса - рекао је Рачановић.

Предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије Љубан Бајић каже да се највећи број конкурса односи на мањи број часова, док су пуне норме рјеђе.

- Када је ријеч о дефицитарним занимањима, највише проблема имамо са професорима математике и физике, али и електроинжењерима - рекао је Бајић. Он је навео да школе, када не успију да пронађу одговарајући кадар, морају тражити друга рјешења.

- Ако се на конкурс не јави одговарајући кадар, након што исцрпимо све законске могућности, дешава се да ангажујемо неверификована лица, а у крајњем случају и апсолвенте. Понекад се прибјегава и допунском раду запослених како би сви часови били покривени - рекао је Бајић.

РАЗЛИЧИТИ ПРОБЛЕМИ

Да проблем није исти у свим регијама, показује и примјер Приједора. Предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор Дражена Мршић каже да тамошње школе успијевају обезбиједити наставу, иако се и код њих појављује потреба за кадром из дефицитарних области.

- Тренутно немамо дефицит због којег би неки предмет остао непокривен. Појављују се потребе за математиком, физиком и хемијом, а у стручним школама и за машинским и електроинжењерима, али за сада успијевамо да наставу покријемо верификованим кадром - рекла је Мршићева.

Она је навела да се у стручним школама дио потреба рјешава ангажовањем људи који већ имају основно запослење.

- Имамо случајеве да љекари, фармацеути, машински и електроинжењери, који већ раде, долазе у школе на неколико часова путем уговора о допунском раду. Тако успијевамо да реализујемо наставу без ангажовања асистената или пензионера - рекла је Мршићева.

У НАЈАВИ НОВИ КРУГ ОГЛАСА

Иако је на укупном нивоу у 2026. години забиљежен раст броја огласа и тражених радника за око пет одсто, у области образовања и науке истовремено је објављен 91 оглас мање у односу на исти период прошле године, што представља 8,5 одсто.

Ипак, с обзиром на предстојећи септембар, у наредним данима, како су истакли у Заводу за запошљавање, очекује се нови, значајан талас запошљавања просвјетара који би могао знатно поправити ове коначне показатеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.