Сјећање на Светог Саву

БЕОГРAД - Српска православна црква обиљежила је 415 година од спаљивања моштију првог српског архиепископа Светог Саве, као и 70 година освештања темеља спомен-храма Светог Саве, највећег православног храма на Балкану.

Храм Светог Саве на Врачару, у Београду свечано је прославио своју крсну славу светом архијерејском литургијом, коју је служио митрополит црногорско-приморски Aмфилохије.

Славској свечаности присуствовали су представници државе Србије, градских власти, добротвори и ктитори.

Свети Сава сахрањен је у манастиру Милешева код Пријепоља.

У средњовековној Србији мошти Светог Саве имале су велики значај, нарочито у вријеме турског ропства. Народ се окупљао над моштима свога светитеља да тражио утјеху и лијек.

Бојећи се, да се са тога мјеста не дигне побуна против Турака, Синан паша београдски наредио је да се мошти првог архиепископа аутокефалне српске цркве пренесу у Београд и на Врачару спале 27. априла (10. маја) 1594. године.

Основни разлог за спаљивање моштију светитеља је, како наводе историчари, устанак Срба у Банату 1594. године под вођством митрополита вршачког Теодора.

Забиљежено је да су устаници носили заставу са ликом Светог Саве, па је појава његовог лика на ратним заставама условила одлуку турског паше.

Српска православна црква слави празник Спаљивања моштију Светог Саве 27. априла по црквеном, а 10. маја по грегоријанском календару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.