Сјећање јаче од заборава

ПРИЈЕДОР - Поводом васкршњих празника представници Борачке организације општине Приједор посјетили су Миладина Цвијића, ратног војног инвалида прве категорије, Марицу Петковић, која је у прошлом рату изгубила сина Владу те породицу Стојаковић из Бистрице.

Стојаковићи су имали ту несрећу да им је крајем рата умро син Горан, а затим је, због здравствених проблема трајни инвалид остао њихов други син Зоран.

По ријечима предсједника Борачке организације општине Приједор Радована Рајлића, овим породицама је уручена новчана помоћ те пригодни поклони.

- Ово је само дио планираних активности у току ове године. Желимо дати до знања овим, али и другим породицама да неће бити заборављени и да ћемо им, у границама наших могућности, настојати помоћи - казао је Рајлић.

Миладин Цвијић је као борац Пете козарске бригаде рањен 1992. године у Пелагићеву, на градачачком ратишту.

- Страдала ми је том приликом десна, а касније и лијева нога - присјећа се Цвијић и помиње свог ратног друга Радована Радовачевића, који је, извлачећи га, погинуо.

Цвијић је захвалио друговима из Борачке организације на посјети и нагласио да има само једну жељу, а то је да добије стално рјешење за плац и кућу у којој станује.

Ипак, најтеже од ових породица живе Стојаковићи, Коста и Јованка. Судбина је хтјела да им се, готово пред сам крај рата, разболи и умре син Горан, а потом је болест напала и другог сина Зорана, који је крајем деведесетих година остао без једног бубрега.

- Разболио сам се 1994. године. Било је у питању хронично обољење бубрега које ће се 1999. године завршити операцијом у Београду, када ми је мајка дала свој бубрег - подсјетио је Зоран.

Мајка Јованка је истакла да ни сањала није да ће је једног дана погодити овакво зло. Срећна је, вели на крају, због једне чињенице, а то је што има још једног, најмлађег сина Златка и што се Горан још није нашао на дијализи.

Тежак живот мајке Марице

Марица Петковић је у Западној Славонији изгубила сина Владу и од тада живи сама. Већ одавно је болесна и готово непокретна.

- Хвала људима из Борачке што нису заборавили овакве случајеве као што сам ја - рекла је          Марица.                                                                   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.