Фото: Шишање у трафо-станици
НЕВЕСИЊЕ - Стара, давно напуштена трафо-станица из које струја не излази више од 20 година један је од симбола Невесиња. Истакнути камени блокови високог здања, како је некада изгледао овај објекат, маме погледе пролазника, због необичног натписа “Бријачка радња”.
Унутар зидина смјештена је јединствена берберска радња шездесетчетворогодишњег Ђорђе Тодоровића из Невесиња. Вјеште руке берберина, увијек расположеног за шалу и разговор, више од 40 година брину о изгледу Херцеговаца.
- Изволите, сједите, столица није електрична иако се налази у трафо-станици - са шалом Ђорђо дочекује све своје муштерије у четири квадрата и додаје да је на услузи суграђанима у свако доба дана и на сваком мјесту.
- Често идем по кућама или ме зову у болницу да обријем старе непокретне особе - испричао је Ђорђо.
Иако се многи, а посебно они који ријетко дођу у Невесиње, питају како су му општинске власти дозволиле да отвори радњу у напуштеној трафо-станици и како излази на крај са инспекцијама, Ђорђо каже да до сада није имао проблема.
- Ваљда зато што сам ратни војни инвалид, два пута рањаван у протеклом рату и за шта примам 100 марака инвалиднине, па ми нико не прави проблеме да себи зарадим кору хљеба - каже Ђорђо и додаје да је долазила инспекција из Требиња. Тражили су рјешење, нису правили никакав записник, већ су ми рекли “само ти ради” и отишли.
Ђорђине редовне муштерије су старији људи и демобилисани борци, који су научили на класичне фризуре, без данашњих уља и гелова. Код Ђорђе не долазе само на шишање и бријање, већ да се одморе и чују какву нову градску догодовштину.
Невесињци кажу да је Ђоко читав рат шишао и бријао без паре и динара, а и данас се многи ошишају код њега бесплатно, па чак попију и гратис пиво.
- Посебно сам обазрив према скитницама и бескућницима. Па и они су људи, и њих неко мора да шиша - каже Ђоко.
За јединствени херцеговачки фризерски салон не треба путоказ нити реклама. Упитате ли било ког Невесињца за берберина, па чак и оне најмлађе, одвешће вас до камене трафо-станице.
- Седамдесетих година прошлог вијека био сам једини фризер у граду. Тада су код мене навраћали стари и млади, а редовно је долазио и бивши фудбалер Вележа, легендарни репрезентативац Драган Окука - прича Ђорђо, који је својим духовним досјеткама увијек знао да развесели муштерије.
Популарност берберина у родном мјесту Невесињске пушке најбоље показују многе пристигле поштанске пошиљке на којима већином пише “Ђоко бербер - Невесиње”, а које он са поносом показује.
- Јављају ми се многи пријатељи из Београда, Загреба и других градова, само напишу “Ђоко бербер Невесиње” и пошта стиже - каже Ђоко и додаје да га остали невесињски фризери не доживљавају као конкуренцију, већ човјека који популарише њихов занат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.