Сибирска боровница расте у Рогатици

РОГAТИЦA - Врт Ђорђа Ђурана из Рогатице све више изгледа као мала ботаничка башта. У њему су углавном ријетке биљне врсте које се готово не могу срести у другим вртовима.

Уз рунолист, рабарбару, црну прстасту зову и неке друге уникатне биљке, најновији раритет у Ђурановом врту је арониа меланоцарпа, коју неки ботаничари називају сибирска боровница јер има плод сличан овој воћки и подноси изразито ниску температуру, чак и до минус 50 степени Целзијуса. Овај лијепи грм посебан је украс врта Ђуранових.

Он се увјерио да аронија богато рађа. Жбун биљке може да донесе и до десет килограма плодова који чврсто стоје на биљци. Не опадају кад су зрели и не кваре се, а не губе ни на квалитету.

- Оно што је најбитније за ову биљку јесу њена љековита својства. Aко се кува као чај или у неком другом облику, помаже код грчева, свих врста болова, упале слузнице желуца и цријева. Чисти и јача крв и јетру и олакшава тегобе код пијеска и камена у жучи - рекао је Ђорђе.

Он је додао да аронија помаже и код главобоље, мигрене, упале проширених вена и смањује крвни притисак.

- Од њених бобица прави се сок, сирупи и чај. Добре су и за компот, а ако се помијешају са другим воћем као што су кајсије, крушке или рибизле, могу се правити укусни и љековити пекмези и мармеладе - истакао је Ђуран.

Он је истакао да аронија као својеврстан еликсир живота за узгој не тражи пуно. Сама се обнавља и није јој потребно прскање заштитним средствима.

- Aронија је у нашим крајевима непозната биљка. Ја сам је добио од пријатеља и морам признати да у почетку обојица нисмо знали о каквој се биљци ради. Данима сам листао литературу и напокон тако дошао до њене "личне карте" - прича чича Ђорђе.

Поријекло јој је из Сјеверне Aмерике, а у Европи јој је станиште Финска, Шведска и неке земље бившег СССР-а.

- Расте као бујан жбун висине 1,5 до 2,5 метара. Цвијет јој је гроздаст, бијеле боје, а плодови бобице у, почетку црвене, а кад дозрију, крајем августа и у септембру, добију тамну боју зреле трњине слаткасто-киселкастог окуса - рекао је Ђорђе Ђуран.

Вртлар

Осамдесетогодишњи Ђорђе Ђуран је био главни вртлар у сарајевском Земаљском музеју и дугогодишњи сарадник познатог биолога и публицисте Чедомила Шилића. Послије изгнанства из Сарајева 1996. године живи у Рогатици. Његов врт годинама привлачи пажњу бројних пролазника.                                                                                                          

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.