Сестре Зарић из лопарског села Мртвица узорни пољопривредници

Сестре Петра (69), Стоја (67), Гоја (65), Aница (63) и Живана (59) живе и раде на својој очевини, одржавајући имање и традицију добрих пољопривредних произвођача

ЛОПAРЕ - Пет сестара Зарић, из лопарског села Мртвица, од којих најмлађа у шестој деценији живота, воде узорно сеоско домаћинство. Кућа сестара Зарић, окућница, пратећи кућни и пољопривредни објекти, те имање, одмах уз сеоски асфалтни пут, одишу уредношћу и домаћинском руком.

Сестре Петра (69), Стоја (67), Гоја (65), Aница (63) и Живана (59) живе и раде на својој очевини, одржавајући имање и традицију добрих пољопривредних произвођача, наслијеђено од оца Јове и мајке Спасеније.

Стоја, коју је, према тврдњи осталих сестара, отац Јово, прије смрти, одредио да се стара о домаћинству и сестрама, прича:

- Живот је тако хтио. Родитељи изродише тринаесторо дјеце, шесторицу синова, који помријеше прије навршене друге године живота и седам кћери, које остадоше живе. Двије најстарије су се удале и имају породице - каже Стоја и додаје: - Нас пет, остало је уз родитеље, неудате, да имање обрађујемо и њих сахранимо. Отац Јово је умро 1988, у 91. години, а мајка 17. децембра 2007, ушавши у стоту годину живота. Договориле смо се да, када наврши стоту, закољемо и испечемо бика, те позовемо село.

Имање сестара Зарић за ово подручје је велико, 80 дунума равничарске обрадиве земље и 15 дунума шуме, али недовољно, и кажу да редовно сваке године узимају у закуп још 40 до 50 дунума земљишта како би одржавале домаћинство. Од стоке, никад нису без десетак крава, неколико јуница, телади и бикова у тову. Дневно знају испоручити и до педесетак литара млијека и годишње продати пет до десет утовљених бикова. У оборима је преко тридесетак свиња, четрдесетак оваца, те живине преко стотињак комада. Поред бриге о пољопривредним културама, кући и стоци, редовно испеку и преко стотињак литара своје, домаће ракије.

Говорећи о раду и распореду рада на имању, најмлађа Живана, која је до деведесете године радила 21 годину у текстилној фабрици, каже:

- Никада нисмо дошли у међусобне размирице, још од када су нам родитељи били живи. Зна се, од сванућа до увече, у свако доба дана и свако годишње доба шта која ради и коју врсту послова.

Имање обрађују властитим трактором и пољопривредном механизацијом. За обраду земљишта задужене су Живана, која има возачку дозволу и Стоја, која има дугогодишњу праксу у обради земљишта машинама. Нерадо причају о темама, мимо пољопривреде, имања и родитеља, за које су биле много везане.

Радио и телевизор не користе због жалости за мајком, више посте него што мрсе, славе Светог Николу и редовно присуствују служби у мјесној цркви. Петра и Гоја никада нису узимале, нити сада имају личне карте, јер како кажу, немају ни потребе за њима. У домаћинству имају путничко возило "југа 45", који им служи за одласке љекару и у општину.

Здравствене књижице и осигурање немају, и кажу да су ријетко болесне, а ако се то деси, онда плате и преглед и лијекове. О подстицајима и регресима у пољопривредној производњи Стоја каже да су чуле, нису до краја упућене, али им тешко пада прикупљање документације и ходање од канцеларије до канцеларије.

И ове године сестре Зарић планирају да напуне чардаке, стаје и оборе, а сваког госта срдачно приме и испрате, јер, како кажу, тако су нас родитељи учили и то нам оставили у завјет.

Стицање права

Радислав Давидовић из Aгенције за пружање стручних услуга у пољопривреди, те Општинска пољопривредна служба Лопара, направили су прве кораке у пружању помоћи овом пољопривредном газдинству. То је, кажу, начин да их упуте у њихова права за регистрацију пољопривредног домаћинства, те стицање права на субвенције и регресе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.