Сестре Наташа и Јелена освајају највише врхове

Зворник - Сестре Наташа и Јелена Митровић из Челопека код Зворника страствени су планинари који све слободно вријеме проводе у природи, ходећи брдима Српске, али и освајајући врхове у другим земљама.

Кажу да новац не троше за крпице и накит, него за путовања и планинарење. Тако су и тек минуло љето провеле у Ирану, гдје се Јелена попела на највиши врх планине Елбрус, Дамаванд на 5.671 метар, док је Наташа због висинске болести одустала на 4.500 метара.  

Професор географије Наташа и њена сестра Јелена, која је запослена у Фабрици глинице "Бирач", чланови су планинарског друштва "Младост" из Зворника. Наташа је потпредсједник друштва, а љубав према природи преноси и на средњошколце путем планинарско-географске секције. Са њима обилази околна брда, пјешачећи и до 30 километара.

- Љубав према природи постоји од малих ногу, али за планинарење од студентских дана, када су нас професори водили на Дурмитор - прича Наташа и додаје да ће јој у најљепшој успомени остати планинарење у Ирану, гдје је са Јеленом боравила 30 дана у бајковитим предјелима.

- Дамаванд је највиши врх Елбруса висок 5.671 метар, а планина је вулканског типа и велики је изазов за планинаре. Од девет планинара на врх се попело шест, међу њима и Јелена, док сам ја одустала на 4.500 метара због симптома висинске болести вртоглавице, мучнине и главобоље - прича Наташа и додаје да тијело није могло да се адаптира за тако кратко вријеме. Јелена каже да су због сумпорних испарења морали да носе маске.

- Неколико пута ми је позлило због услова, али смо лаганим ходом ишли, правили смо честе паузе и успјели смо. Вратили смо се у камп око пет поподне, преспавали и сутрадан се спустили - испричала је Јелена, која је одушевљена природом, али и становницима Ирана који су били веома гостопримљиви и радознали и већином знају енглески језик.

Базни кампови

Јелена каже да је четвородневни успон и повратак био веома напоран, јер нису имали довољно времена за аклиматизацију.

- Први базни камп је био на 3.000 метара, а аклиматизацију смо вршили до 3.500 метара, па смо се вратили у базни камп и ту преспавали. Потом смо ишли на 4.200 метара, гдје је био други базни камп, а у три часа ујутро кренули смо ка врху, гдје смо стигли око 11 сати и то говори колико је стаза била напорна - рекла је Јелена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.