Семберци журе у брак

БИЈЕЉИНA - У Матичној служби општине Бијељина истичу да се у Семберији годишње обави више од 400 грађанских вјенчања, док се само у бијељинском манастиру Свети Василије Острошки годишње склопи око 200 бракова.

Матичари кажу да је необично то што се све више млађих од 23 године одлучује за брак, али да има и пензионера који се вјенчавају, што говори да љубав нема граница, јавиле су агенције.

Традиционални свадбени обичаји код Срба разликују се од мјеста до мјеста, о чему свједочи стара изрека - “Сто села, сто обичаја”. У старија времена младенци у Семберији детаљно су се припремали за свадбу, а нарочито млада. Да би имала све ново да обуче за свадбу, она је морала најприје да отка платно, а затим да скроји и сашије одијело. Млада је данима и ноћима везла пешкире и марамице којима је китила сватове.
Сада је све много другачије и једноставније. Младожења за свадбу купује ново одијело, а млада бијелу вјенчаницу, која симболизује чистоту и невиност. На дан свадбе млада облачи нешто ново, а то је вјенчаница, али и нешто старо и посуђено да би је срећа пратила током цијелог живота.

Намјесник манастира Светог Василија Острошког у Бијељини Петар Петрић каже да за обред брака у цркви младенци морају да имају два свједока, кума и старог свата, који свједоче о томе да младенци слободно приступају у свету тајну брака, као и о томе да не постоје препреке за тај брак.

- Младенци, праћени кумом и старим сватом, одлазе пред двери на олтару. Ту се врши обручење које симболизује вјерност. Затим младенци на четврти прст десне руке стављају бурму и не скидају је до краја живота. Она их подсјећа на завјет вјерности коју су дали пред Богом, свештеником и свједоцима - објашњава Петрић.

Он је додао да сам чин вјенчања подсјећа на литургију, гдје се брачницима ставља вијенац, односно круна.

- Том приликом младенцима се даје вино као причешће, а обред се своди на благосиљање и молитве да им Господ да снаге да издрже у томе. Централни моменат је упућивање младенаца да им Бог све да, али да не забораве друге. Везивање руку пешкиром јесте божија сила која спаја супружнике и да их нико не растави - истакао је Петрић.

Он је истакао да препреке за склапање брака јесу разлика у годинама, која, према црквеним правилима, не може да буде већа од 14 година, као и родбински односи до седмог степена, на шта је наш народ веома опрезан и не пристаје на склапање брака ако постоји била каква родбинска веза.

Разводи и црква

Постоји много захтјева и за разводе, које црква на све начине настоји да спријечи, али - ако су супружници већ дуже растављени - они тада добијају дозволу и за црквени развод.

- Трпљење и стрпљење спасавају брак. Невјерство је, према Светом писму, велики гријех, и то је према црквеним правилима једини разлог због којег један од брачних другова може да остави другога - рекао је Петрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.