Село спало на 80 стараца

МAРТИН БРОД - На слаповима Уне, једне од најљепших ријека на свијету, још љепша дјевојка Марта прала је рубине. Наиђе коњаник с намјером да прегази с једне на другу обалу, али га с коња збаци моћни талас и он се поче гушити у пјенушавом виру.

Марта му вјешто у руке баци један крај бијелог платна и извуче на сидру. Тако једно од најљепших мјеста доби име Мартин Брод. Има и оних који тврде да је Марта живјела на једној, а њен драган на другој обали ријеке. Када је пошла да му се баци у наручје пала је у ријеку са клизаве сидре и утопила се.

Да ли је прва, друга или нека трећа верзија истинита за ову причу није ни битно, важније је да се газ преко ријеке у народу зове брод и да у овом случају није ријеч о пловилима на води.

У Мартин Броду, једном од најљепших села у БиХ, прије посљедњег рата живјело је 187 становника, углавном Срба међу којима су била два муслимана и један Хрват.

- У отприлике стотињак кућа живи око 80 чељади махом старачке доби. Послије рата издвојили су нас од Дрвара и припојили двапут удаљенијем Бихаћу, чиме је наш положај знатно отежан. Како у селу немамо ни амбуланту ни канцеларију мјесне заједнице, тамо путујемо за сваку ситницу, а превоз је организован само уторком као на Дивљем западу. Опет кажемо, најважније је да је мир - каже Душан Мајсторовић (76).

Сеоска школа послије Другог свјетског рата имала је седамдесетак ђака. Послије посљедњег десет пута их је мање.

- Овдје на слаповима Уне било је око 70 воденица. Данас раде једва три - прича најпознатији млинар у селу Дмитар Рељић (78).

Старина, упркос годинама које су се натовариле на његова плећа, није дозволио да га вријеме прегази. Прилагодио се новим обичајима. На његовој кући истакнуто је обавјештење на више језика да меље жито, али и пере веш у природној веш-машини. Е, то је за многе посјетиоце овог села искуство које нигдје на другом мјесту не могу да виде.

- У природној машини највише перем ћебад, разне простирке, али и други веш. У мојој породици млинови се вијековима преносе у насљедство са једне на другу генерацију. Ја сам нешто модернизовао, али је све и даље у складу са традицијом и потпуно природно. Имам посла, не жалим се - прича Дмитар.

Кроз село пролази и пруга која Крајину повезује с Далмацијом.

- Некад је дневно овуда пролазило више од 60 возова, а сада једва три-четири - прича најстарији мјештанин Јово Ђилас (84) који не прећуткује да је рођак градоначелника Београда Драгана Ђиласа.

Шетајући овим крајем, гдје је и превише љепоте за обично људско око, срели смо и најмлађег становника Петра Родића који још није ни проходао. Очигледно је да су му обје мајке, и Тања и Уна, подариле бистрину и радозналост. Поздравља сваког дошљака и познаје све своје комшије.

Туризам

Мјештани Мартин Брода скрштених руку не чекају помоћ државе, "ни ове ни оне". Веле да их ниједна није богзна како мазила. Спремају се за боље туристичке дане и граде смјештајне капацитете од којих још немају значајне приходе. Aли, надају се да њихове инвестиције неће бити промашене. Највише се уздају у своју Уну и средњовјековни манастир Рмањ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.