Село Љесков Дуб надомак Гацка познаје само два годишња доба

ГAЦКО - У Љесковом Дубу смјештеном тридесетак километара од Гацка на самој граници са општином Невесиње, вријеме се рачуна на основу два годишња доба. Љета и зиме.

Путник намјерник, у овом селу може да види куће грађене прије стотину година. Направљене од камена, зидане најприје малтером од креча и пијеска, стоје као споменици давном времену.

Покриване некад сламом од ражи или каменим плочама, већ почетком новембра остају празне и пусте.  

Сабласну тишину  тада једино прекидају и ремете планински вјетрови и вода сталних и хладних врела.

У селу и у овим данима који већ наговјештавају немилосрдну зиму, живи осамдесетогодишња старица Достиња Ковачевић.

На својим леђима, данас савијеним од тежачког рада и бремена година, успијевала је заједно са супругом да прехрани породицу. - Моја  дјеце одавно су напустила родно огњиште, а и они су већ у поодмаклим годинама. Супруг ми је преминуо прије рата. Овдје живим сама, а о мени брине син Обрад. Он ради у Гацку, па ме најчешће обилази викендом - прича бака.

Одлучила сам да не  напуштам Љесков Дуб.

Бака прича да је покушавала сама да живи и у граду, али није ишло.

- Не могу се ја у овим годинама лако навићи на нову средину.   Осим мене у селу је још неколико становника.  Махом старијих. Некада нас је било много више. У овој мојој кући, у којој, ево, живим сама, некада нас је било двадесет петоро. Сви смо радили од јутра до мрака, и нисмо се могли уморити. Сад је дошло вријеме да сама не могу ни из куће изаћи - каже Достиња.

Мјештанин Обрад Ковачевић каже да је ово питомо село, у њему има и неколико извора воде, само нема мјештана.

- Некада је у селу било по шездесет момака. Aли, ево дођоше нека друга времена - каже Обрад.

Споменик

Обрад каже да је  29. јуна 1943. године у селу  живо спаљено 165 невиних људи.

- На успомену на страдалнике у сеоском гробљу  подигли смо спомен-обиљежје.  Да се не заборави - истиче Обрад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.