Села солунских добровољаца

РОГAТИЦA - Мањих села, а да су имала више солунских добровољаца, ријетко је било гдје као што су Сјеверско, Бабљак и Годомиље. У ова три планинска села на обронцима Деветака, било је чак 18 момака који су давне 1918. из Солуна, у братској Грчкој, пошли у ослобађање отаџбине Србије.

Уз помоћ Војина (87) и Милана (83) Косорића из Сјеверска, сазнали смо нешто више о овим одважним људима.

- Сви су се одликовали не само храброшћу и патриотизмом него и чојством. У свему су били одмјерени и нису се упуштали у мутне работе - прича Милан Косорић, чији је стриц Јеврем био један од солунских бораца.

- Стриц Јеврем био је човјек од угледа, цијенили су га и стари и млади. Поред тога што је мудро и лијепо бесједио, био је вриједан човјек и добар гуслар, па смо му због тога послије смрти на надгробној плочи уклесали фотографију са гуслама - каже Милан.

Гробови солунаца, ако нису остали на Кајмакчалану и диљем пута ослободилаца Србије на крају Првог великог рата, расути су по сеоским, породичним гробљима. Према ријечима Војина Косорића, највише их је у гробљу Пострање.

- У гробљу Пострање на вјечном починку нису само солунски добровољци. Ту је сахрањено и доста бораца из рата 1941-1945. године, али и посљедњег, Одбрамбено-отаџбинског рата. Овдје, један до другог, леже солунски добровољац Лука Симић, његов јединац син Бошко, који је погинуо као устаник уз прво ослобађање Рогатице од усташа септембра 1941. и Бошков унук. И он је, као добровољац, окончао живот за одбрану Српске - рекао је Војин Косорић, који је цијелог рата био у краљевој војсци. Он је, као борац од угледа, добио орден Обилића којим га је за ратне заслуге одликовао министар краљеве војске у отаџбини ђенерал Дража Михаиловић.

- Веће одликовање од мог, орден Карађорђевића, у овим нашим селима, па и цијелој боричкој висоравни, имао је само Миле Цвијетић из Бабљака који је, колико чујем, још жив и налази се негдје у Чикагу - прича Косорић.

Разговор са Косорићима и Марком Вељовићем открио је и нека нова сазнања. Они, наиме, знају и за заједничку гробницу у којој су сахрањени посмртни остаци, без реда и ознака, 16 војника краљеве војске из неке јединице из Србије која се с почетка љета 1945. затекла у овом крају. Заробили су их партизани из 37. санџачке дивизије, а зна се ко је у њој чинио састав, преобраћене бивше усташе и балисти, и по кратком поступку стријељали на Лазцу.

- За њих се никад нико није интересовао и леже без икаквог обиљежја. Слично је и са више од 60 официра и војника, причало се, четника из Србије, који су побијени на Борикама почетком марта 1942. године. И једних и других кости никад нису опојане, на гробовима се не пале свијеће и не моли за покој душа - рекао је Марко Вељовић.

Можда је ово посљедња прилика да се, док су живи Косорићи, који су већ увелико закорачили у девету деценију живота, неко сјети и тих народних бораца и да се њихова стратишта обиљеже.

Војводе

У краљевој отаџбинској војсци били су храбри момци са боричке висоравни. Колико су били добри говори и чињеница

што су већ почетком децембра 1941. "за храброст и пожртвовање у досадашњим борбама" у звању четничког војводе, међу десет најистакнутијих били и војници из Сјеверска и Горомиља. Ријеч је о Драги Митровићу који је одликован као "војвода планински" и Милану Ђерићу као "војводи сјеверског".

Споменик краљу Петру

Захваљујући народу овог краја, у Сјеверску је августа давне 1925. одмах послије Мркоњић Града, и нигдје више у БиХ, откривен споменик краљу Петру Првом Великом, као "вјечита задужбина свом љубљеном ослободиоцу миле нам отаџбине" како пише на монументу овог споменика.

- Споменик су 1941. године оборили они који су га највише и градили, мјештани Сјеверска и околине, али наредба је дошла од усташа из рада овдашњих комшија муслимана - причају стари Сјеверчани и додају да је споменик дјелимично обновљен 1990. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.