Седмочлана породица Симић примјер заједништва: Чувају дух села и традицију

СРБАЦ - У времену када се многи селе у градове и окрећу другачијем начину живота, седмочлана породица Боже (41) и Биљане Симић (34) из Горњих Срђевића код Српца остала је досљедна коријенима. У тишини овог питомог села изградили су скроман, али садржајан живот, посвећен својој дјеци и очувању сеоског начина живота.

Родитељи су Николине (16), која похађа други разред средње школе, Немање (14) који је девети разред, Дејане (6) која је првачић, Тамаре (2) и најмлађе Теодоре, рођене ове године. Обоје су незапослени и живе од сточарства, пољопривреде и сезонских послова, а њихова свакодневица, иако испуњена радом од јутра до мрака, доноси им, како кажу, више задовољства него што се може измјерити новцем. 

Божо, глава породице, како каже, ради све што се мора да би породица имала довољно. Од раног јутра је на ногама, најчешће са вилама у рукама или на трактору. Не бира посао, ради на дневнице, коси, цијепа дрва, зида, вози камион, помаже комшијама, а када је код куће брине се о стоци, кравама, свињама, козама и овцама.

- Има дана кад се човјек умори до костију, али кад увече сједнемо сви заједно, кад чујем дјечији смијех и видим како расту, онда кажем да вриједи сваки труд  - каже Божо.

Осим стоке, посебна љубав му је узгој коња који су недавно учествовали на традиционалном Срђевачком прелу, гдје су изазвали велико интересовање мјештана и посјетилаца, а редован је учесник и многих штрапаријада у окружењу.

- Kоњи су ми одувијек били страст. Није то само посао, то је љубав. Дјеца се радују кад их јашемо, водимо их на прела и вашар. То су моменти који се памте цијели живот - истиче Божо.

Биљана, иако тек у раним тридесетим, већ носи животно искуство какво многе жене немају ни у старијим годинама. Њена свакодневица је све само не мирна. Осим што брине о петоро дјеце, она води и бригу о домаћинству, храни стоку и узгаја поврће.

- Прошле године сам посадила корнишоне. Била је добра зарада, али сам радила цијели дан, од раног јутра до вечери. Ове године нисам могла, јер сам остала трудна и било је превише ризично. Али није ми жао, свако дијете је благослов - каже Биљана.

Поред тога, сакупља и продаје гљиве и шумске плодове, све са циљем да допринесе кућном буџету и покаже дјеци благодати здраве хране, али и да се може живјети од свог рада. 

- Учим их да не бјеже од посла, да буду скромни, али поштени. Највеће богатство нису паре, него љубав и заједништво - поручује Биљана.

Иако живе у скромним условима, Симићи су изузетно поносни на своју породицу. Дјеца су одгајана у духу поштовања, марљивости и породичне блискости. Старија дјеца помажу колико могу, Николина, иако ученица средње школе, преузима многе обавезе око млађе браће и сестара, а и Немања све више помаже оцу око стоке и у пољу.

- Наша дјеца су наше благо. Нема љепше музике од њиховог смијеха и игре. Све што радимо, радимо због њих - каже Биљана.
Недавно је у посјети овој породици био и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић који им је уручио пригодне поклоне и навео да су они примјер како се упорношћу, слогом и радом може створити топао породични дом, чак и у скромним условима.

Финансијска подршка

Симићи остварују и одређене видове помоћи кроз републичку и општинску пронаталитетну политику. Kао незапослени родитељи са четворо и више дјеце, добијају мјесечну накнаду у износу од 750 KМ. Уз то, остварују и општинску помоћ од 100 KМ мјесечно, као и дјечији додатак. Ове године, за рођење петог дјетета, општина им је исплатила и једнократну накнаду у износу од 1.000 KМ.

- Помаже свака марка, посебно кад се има велика породица. Али најважније је да се држава и општина труде да препознају овакве породице. Нама то много значи – рекла је Биљана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.