Седам људи нестане сваког мјесеца у РС

Бањалука - Нада да је моје злато живо и здраво једино ме још држи у животу. Поглед ми је стално упрт у прозор и све мислим, ево га иде, сад ће доћи, а телефон не испуштам из руке, кроз сузе прича Мирјана Мисимовић из Градишке, чији је син Драгољуб нестао крајем прошле године.

Дрхтавим гласом говори да за њеног шеснаестогодишњег сина сви имају само ријечи хвале, да је прије нестанка био весео, планирао да студира у Данској… Драгољуб је похађао други разред градишке Гимназије, гдје је посљедњи пут и виђен.

- Не знам шта се могло десити мом јединцу. Био је увијек дијете за примјер - каже Мирјана, додајући да нису добили ниједну информацију о њему од 22. децембра кад му се изгубио сваки траг.

Њене патње познате су десетинама становника Српске, јер годишње нестане осамдесетак особа. То значи да у просјеку сваког мјесеца седам људи "пропадне у земљу".

Осим за Драгољубом Мисимовићем, полиција трага још за Бојаном  Копреном, Гораном Симићем и Недељком Митрићем. Сва тројица живјели су на подручју Бањалуке и нестали су под чудним околностима. Међу несталима су и Ален Буква из околине Вишеграда, Ружена Зејчировић из Добоја, Милан Плавшић из Шипова… Од њих годинама нема ни трага ни гласа.

Емина Буква, мајка дјечака Алена, који је нестао 2012. године испред куће у селу Међеђа код Вишеграда, вјерује да је њен син жив и не губи наду да ће га наћи.

- Мој Ален имао је само три године када је нестао. Убијеђена сам да је моје дијете неко отео, јер није могао нестати када се никад раније није удаљавао из дворишта. Не знам како и ко је то могао учинити, али нема дана да о томе не размишљам - препричава своју животну драму Емина.

Према подацима Министарства унутрашњих послова РС, лани је полицији пријављено 78 нестанака, а годину раније чак 93, што је за 14 више него 2013. године.

- Највећих број њих полиција је пронашла, али неколицина, нажалост, није била жива. Већином се ради о нестанку пунољетних и старијих особа. Неки су због лоших породичних односа отишли од куће, а било је и случајева да је ријеч о сенилним особама које не знају да се врате, као и случајева психички обољелих људи који су усамљени или суицидни. Дјеца од куће најчешће одлазе из револта, лоших оцјена и сукоба са родитељима - кажу у МУП-у РС и додају да постоје и случајеви да су људи отишли у другу земљу да раде, а да је породица пријавила нестанак због недостатка информација и губитка контакта с њима.

Психолог Александар Милић упозорава да се, ако не буде адекватне превенције, с обзиром на ситуацију у друштву и све већи број психичких обољења, може очекивати и раст броја несталих. Истиче да у пријавама нестанака доминирају градови, али да су све чешћи случајеви нестанка људи у селима.

- Како би привукли пажњу ближњих, људи, а посебно дјеца, често умију да припријете да ће отићи и да се неће вратити кући. С обзиром на трагичне догађаје, такве пријетње треба озбиљно схватити - рекао је Милић.

Нагласио је да постоје младе особе које то чине како би бијегом од куће постале "звијезде" у окружењу.

- Све чешће се дешава и да мушкарци или жене напусте породицу због друге особе и једноставно нестану са "лица земље", због чега њихови најближи, немајући довољно информација, крећу у потрагу - каже Милић.

Апел мајке

Мирјана Мисимовић замолила је све који су видјели или имају било каква сазнања о њеном сину Драгољубу да то одмах јаве полицији или да позову бројеве телефона 065/222-469 или 065/872-816.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.