Савинска звона јече вијековима

ВИШЕГРAД - Јесен у Херцег Новом. Чувеном ривом којом је прије стотинак година тутњала композиција легендарног "ћире" само понеки пролазник који удише мирисе мора. Скоро тајанствени и побожни мир нарушава једино удар таласа о обалу или крик неког усамљеног галеба.

Шетачу поред мора, навиклом на љетну вреву и галаму, чини се да је дошао у неки град из снова, гдје се споро дише и лагано хода, а само је машти и мислима пуштано на вољу да се разлију увалама бококоторског залива и Боке, невјесте Јадрана.

И онда и шетаче и уснули град из сновиђења пробуди јека црквених звона. Та звона манастира Савине, који господари на узвисини звоне некако милозвучно и равномјерно као да шаљу вјечите поруке и морнарима на пучини и људима у овом граду окаченом на околна брда.

Вјерује се да овај древни манастир и град око њега вијековима од људског зла и природних недаћа чува чудесна икона савинске Богородице. Ова икона Мајке божије, окована златом и сребром, спасла је једном и манастир Савину од уништења. Млетачка војска је наумила да овај православни манастир сравни до темеља.

- Млечани изненада одлуче да сруше српску светињу. Поподне дођу надомак топовских ђулади манастиру на галијама с намјером да ноћу сравне манастир са земљом. Игуман позва народ, узе икону Мајке божије и до касно у ноћ литијама обилажаху око цркве. Пред поноћ се отвори невријеме, гром погоди једну млетачку лађу која експлодира. Млечани с другом побјегоше. Тако је пресвета Богородица спасла манастир - прича монах Козма.

Тако је ова православна светиња одољела налету зла. Дозволу за градњу цркве морала је да да венецијанска влада, а благосов црногорски владика Његош. Градитељи су темеље у љутом кршу закопали, записано је у архивама 16. јануара 1777, а осветио је архимандрит Макарије Дабовић 1799. године.

У манастирском дворишту је и најстарија богомоља у херцегновском крају. Према запису који се налази у цркви подигнута је 1030. године.

На бријегу изнад Савине је црква коју је по предању подигао Свети Сава па је и манастир добио име Савина. Црква је посебна по томе што јој је звоник на преслицу, како то овдје кажу, са једним окном и једним звоном како је и традиција овог поднебља. Око каменог храма је гробље на којем почивају многе знамените личности бококоторског залива. Одавде се као са испруженог длана отвара величанствен поглед на манастир Савину и морску пучину. Занимљиво је да се у овој цркви крстио и Емир Кустурица, гдје је на крштењу добио име Немања.

Игуман

На старом гробљу између двије цркве, под стаблом стољетног бора, почива игуман манастир Савина архимандрит Јустин Тасић. Упамћен је као дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани и Ђурђеви Ступови, а Херцегновљани га се сјећају као великог бесједника, "душу од човјека" како су говорили, којег је посебно вољела и цијенила светосавска омладина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.