Савић: Једнострана кампања о безопасности радиоактивног отпада

Нови Град - Хрватска је јединствен примјер у свијету гдје стручњаци који се баве питањем збрињавања радиоактивног отпада тврде да тај отпад и радијација нису опасни за животну средину и природу, каже еколошки активиста из хрватске општине Двор Дијана Савић.

Савићева, која је активно укључена у кампању против изградње одлагалишта и складишта радиоактивног отпада у Двору, рекла је Срни да је о овом питању у Хрватској вођена једнострана и агресивна кампања која се свела на чињеницу да се идеја жели насилно спровести у дјело.

"Протеклих годину дана суочени смо са незнањем људи који јавности покушавају представити да је радиоактивни отпад безбједан за нас, док је студија, која је представљена на јавној расправи обичан памфлет. Занемарена је чињеница да се, осим еколошког, овдје намеће и питање безбједности", рекла је Савићева.

Она је навела да је прије нешто више од мјесец дана упутила писмо предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић, с молбом да заштити вољу грађана Двора и спријечи изградњу Центра за нуклеарни отпад уз обалу ријеке Уне на самој граници са БиХ.

"Из кабинета предсједника су одговорили да је за то питање надлежан министар заштите околине Славен Добровић, чије мишљење је затражено. Међутим, он је одговорио да је за ово питање надлежан Дражавни завод за радиолошку и нуклеарну безбједност, што нам је познато, али није јасно за шта је надлежан министар јер је суштина у заштити околине, без обзира на то о којој врсти отпада је ријеч", каже Савићева.

Он истиче да је чудно да се Добровић није изјаснио о овом питању јер је ријека Уна под заштитом његовог министарства, а још чудније је да се није изјаснио ни Државни завод за заштиту животне средине који је надлежан за међународну заштитну мрежу НАТУРА 2000, чији дио се налази у близини планираног одлагалишта.

Она каже да је Добровић у свом одговору навео да је одржана јавна расправа у вези са стратешким документима о планираној изградњи одлагалишта и складишта радиоактивног отпада у Хрватској.

"Јавна расправа која је завршена 6. маја излази из свих оквира и норми цивилизованог друштва и није ништа друго него једнострана и агресивна кампања која траје већ 15 година, а своди се искључиво на увјерење да је радиоактивни отпад безопасан", истакла је Савићева.

Она је навела да је на Сајму "Фестивал науке" одржаном у априлу у Загребу организовано предавање за дјецу под називом "Десет чињеница зашто је радиоактивни отпад кул /цоол/?", а чија је суштина да је "у бананама више радиоактивности него у депонијама радиоактивног отпада".

Еколошка удружења организовала су протесте приликом јавног представљања стратешке студије утицаја на околину и нацрта приједлога националног програма спровођења стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива прво у Загребу, а затим и Двору.

Осим тога, општина Двор је недавно затражила од Државног завода за радиолошку и нуклеарну безбједност Хрватске мјерење постојеће радиоактивности на подручју ове општине и формирање групе независних стручњака из Хрватске и иностранства која ће процјенити постојеће документе и активности.

Против планираног одлагалишта на самој граници са БиХ су и становници општина у сливу ријеке Уне у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/.

Резолуцију о противљењу изградњи одлагалишта усвојили су парламенти Републике Српске и ФБиХ, а припремљен је и нацрт резолуције који ће разматрати Парламентарна скупштина БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.