Фото: Сатница у БиХ и десет пута мања него у ЕУ
Бањалука - Радници у земљама Европске уније у просјеку по сату зарађују око десет пута више него запослени у БиХ, показују посљедња истраживања.
Према мишљењу економиста, разлога за то је много, а један од њих је и тај што је БиХ земља у којој човјека можете да платите веома мало јер је превише незапослених.
Посебно је проблематично, како кажу економисти, што администрација ништа не чини да реални сектор ствара нову вриједност, како би економија боље функционисала, а тиме долазило и до веће цијене рада.
Наиме, према истраживању њемачке агенције “Дестатис”, просјечна цијена рада за један сат у приватном сектору у ЕУ прошле године износила је 24,40 евра, односно око 49 марака.
Са друге стране, просјечна плата у БиХ прошле године износила је 830 марака, и обухватала је плате и у приватном и у јавном сектору. Када се то подијели са 21 радним даном у мјесецу и осмочасовним радним временом, добије се да је просјечна сатница у БиХ прошле године износила тек 4,9 КМ.
Она би била и мања да постоје званични подаци о просјечним платама у приватном сектору, које су много мање од просјечне плате у БиХ, јер се реални сектор у БиХ налази у веома тешкој ситуацији. Тако се само неслужбено барата подацима да је сатница у реалном сектору у БиХ од три до десет марака.
Дакле, с том цијеном рада по сату БиХ далеко заостаје и за земљама које у ЕУ најслабије плаћају своје раднике, попут Бугарске, Румуније, Литваније, Летоније и Мађарске.
Тако су бугарски послодавци у приватном сектору прошле године најмање плаћали сат рада у односу на остале земље ЕУ - 3,80 евра, док су на лидерској позицији Данци са 42 евра. Према истраживању, цијена рада у Бугарској прошле године је већа за 2,8 одсто него 2013. године.
Мало испред Бугарске су Румуни, гдје је сат рада плаћан 4,8 евра, слиједи Литванија са 6,60 евра, Летонија седам евра, Мађарска 7,8 евра по сату.
Просјечна цијена рада за један сат у ЕУ износила је 24,40 евра.
Послодавци у њемачком приватном сектору плаћали су 31,80 евра по сату, чиме је заузела осмо мјесто међу 28 чланица ЕУ по трошковима које издваја за радну снагу.
Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да смо земља која је дефинитивно изгубила битку између администрације и реалног сектора.
“Реални сектор је, на неки начин, пропао не само зато што су наше границе најотвореније на свијету и гдје свако може да увози шта хоће, него и зато што нам је администрација учинила да она влада реалним сектором и грађанима”, рекао је Павловић и додао да та иста администрација ништа не чини да реални сектор ствара нову вриједност, како би економија боље функционисала.
Према његовим ријечима, БиХ је земља у којој човјека можете да платите веома мало јер је превише незапослених.
“Тако да смо доведени у једну ужасно тешку, готово безизлазну ситуацију, за разлику од једног организованог и уређеног система пословања у било којој европској земљи”, сматра овај економски аналитичар.
Истакао је да када погледамо цијену рада, као одраз вриједности који се признаје у друштву, рад у БиХ је доведен на тако низак ниво да наши млади више воле да потроше три марке за кафу и цигарету и проведу пријеподне у кафићу, него да раде за пет марака на сат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.