Састанак министара Пашалића и Кркобабића: Задруге гарант опстанка села

БЕОГРАД - Република Српска ће у наредном периоду примијени искуства Србије у развоју задругарства, које представља један од најбољих модела удруживања пољопривредних произвођа али и опстанака живота на селу.

Истако је то министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић након  што се у петак у Београда састао са министром без портфеља задуженим за регионални развој Србије Миланом Кркобабићем са којим је разговарао на тему сарадње у области задругарства, актуелних пројеката двеју земаља и стратегија за наредни период које би обухватале побољшање услова живота у селима.

Пашалић је након састанка казао да мали пољопривредни произвођачи не могу да опстану и буду конкурентни на тржишту уколико самостално наступају, већ да морају да се удружују. Додао је да је модел који је примијењен у Србији јако интересантан и за Српску, која са великом пажњом прати све што се дешава када је ријеч о задругарству у сусједној земљи. 

- Желимо да на неки начин, можда у неком модификованом облику, примијенимо та искуства у Српској јер се у Србији види помак захваљујући примењеним мјерама у задругарству. Сагласни смо и више него увјерени да пољопривредно задругарство уопште представља један од најбољих модела опстанка људи на селу - рекао је Пашалић и додао да развој задругарства није у вези само са пољопривредном производњом, већ је значајан и за развој одговарајуће здравствене заштите, као и путне и комуналне инфраструктуре.

Навео је да је веома задовољан сарадњом са интитуцијама Србије, те да сматра да би двије земље требале што више наступати заједно кроз различите манифестације и научно-стручне скупове, како би едуковали становништво и помогли им у ономе што не могу сами.

Кркобабић је изразио наду да би у другој половини године требала кренути реализацију модела за обнову задругарства у Српској.

- Наша заједничка идеја је да модел "Обнове задругарства у Србији" покушамо да пренесемо и у  Српску, поштујући специфичности Републике. Надам се да од јесени крећемо у обнову задругарства, повезивање домаћинстава и неку врсту директне финансијске помоћи Србије пољопривредним задругама које постоје на том простору - рекао је Кркобабић.

Он је навео да је са Пашалићем разговарао и како да двије стране заједнички дјелују на очувању села.

-Заједничка решеност у спасавању села Србије и РС озбиљно је питање које захтева неодложне мере и договорено је заједничко деловање по програму који ће предложити Национални тим за препород села Србије, а чији је носилац такође Српска академија наука и уметности- истакао је Кркобабић.

У Републици Српској су регистроване 382 земљорадничке и пољопривредне задруге од којих су свега 83 пословно активне. Звог лоше ситуације у тој области ресорно министарство у последњем период чини значајне напоре на његовом јачању. Донесен је програм развоја пољопривредног задругарства до 2025. године који обухвата четири правца развоја и то реструктурирање постојећих и успостављање нових модела задруга, јачање њихове тржишне позиције и материјалне основе, као и институционално јачање задруга.

Подршка

У Министарству пољопривреде кажу да су задружни сектор од 2014-2018 године подржали са 3,50 милиона КМ, те да постоји више модела по којима им додјељују новац.

- Финансијска подршка задружном сектору реализује се у оквиру мјера подршке за развој пословних активности, при чему задруге могу добити до 50 одсто средстава за финансирање својих активности, а максимално 50.000 КМ. Такође, задруге имају право и на све друге мјере подршке прописане Правилником као што су мјере подршке текућој производњи, мјере подршке дугорочним улагањима, системске мјере подршке и слично – навели су у Министарству пољопривреде. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.