Саоницама кроз сметове по храну

ВИШЕГРAД - Поранио Милорад Новаковић из села Поздерчића на падинама Дикаве, упрегао кобилу Биру у дрвене саонице и отиснуо се у сњежну бјелину према друму.

Замолио је комшију Средоја да му прави друштво ако га вуци у шуми нападну, а за њима је, вјеран свом господару у вољи и невољи, потрчао и пас Жућо.

- Нападало прошле седмице, ко пред кијамет. Ујутро отворих врата, а снијег се сручи на праг. Провирим напоље, гране шљива заклониле видик, кокошињац затрпан, снијег до пола штале, а Жућине кућице нема, само на врху ње вире уплашене очи мог вјерног цуке - прича Милорад.

Срели смо га на сат хода од села. На брковима му се нахватале леденице, снијег упао у гумене чизме, али иде напријед јер је цеста прочишћена па се човјек и кљусе лакше крећу. Комшија сјео на саоне да, како каже, не клапса и не троши снагу.

- Таман што ставих ову капу на главу кад заронда она моја жена Славојка. Те гдје ћеш, те шта ћеш, “хоћеш ли главу да изгубиш у овим сметовима, куд си навро, ако нема друге хране има кромпира па ћемо јести док не окопни. Лупих јој врата пред носом и кренух према путу - прича Новаковић који је пошао до прве продавнице у селу Прелову, како рече, “по намиру”.

- Брашно спало у наћвама на два кила, соли само за један сланик, шећера за два три дана, а кафу бих морао у комшилуку на зајам узети. Нећу то, хоћу да се намирим као човјек макар цијели дан оставио у путу - говори љутито старина.

Од Поздерчића до Прелова Милораду је потребно да са коњем и санкама проведе пет, шест сати. Мраз је овог јутра прешао сваку мјеру. Славојка је цијелу ноћ ложила ватру у старом шпорету “фијакеру” да им се вода у кући не заледи.

- Aма шта се чудите мојим саоницама. Ово ти је главно превозно средство кад сњежина западне. На њима возим сијено за стоку, дрва из шуме, ето и ове намирнице - прича Милорад наслоњен на главу своје кобиле Бире.

Послије четири сата сретосмо Милорадов караван на путу ка Поздерчићима. На саонама три yака брашна, по десет килограма соли и шећера, кафа... На шиљку од саона њихала се најлон кеса са четири-пет пивских флаша. Милорад се поздрави, фијукну бич изнад Бире, сједе на саоне и запјева: “Снијег паде на четири стране, којом ћемо пртином јаране...”

Искуства дједова

Исприча Милорад и то да му се никад више неће догодити да у зиму уђе без хране и yебане а то је, нагласи, казао и својој жени. Вели, уљуљкале сељаке благе зиме, нису се сјетили искуства својих дједова да у децембру обезбиједе довољно брашна и соли, а за остало се може претрпјети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.