Само црква подсјећа на некадашњи сјај

БИЛЕЋA - Херцеговачка села, поготово она која су километрима удаљена од града, задесила је иста судбина - остала су без мјештана. Једно од таквих села јесте село Дола.

Једино црква Светог архангела Михаила из 15. вијека, захваљујући вјерницима из овог кршевитог и каменог мјеста, и дан-данас сија својом љепотом. Црква одише својим благостањем, миром и љубављу и представља мјесто ријетких окупљања потомака овог села.

Село Дола некад је врвјело од људи. Свака кућа, како кажу, имала је по десеторо чељади за столом. A данас, ништа од тога, село је остало скоро пусто.... Куће су напуштене, кровови пропадају, врата затворена... Само из два димњака на кућама дим избија и поручује да, ипак, има неко ко може да исприча о селу Дола.

Некад се у селу живјело другачије, куће су биле пуне људи, чула се граја дјеце, пјесма омладине...

- A сада је дошло вријеме када немате с ким ни кафу да попијете - тужно додају преостали мјештани Мара и Милан Илић.

Макадамским путем дошли смо до куће из чијег се димњака ширио дим и стигли до гостољубивих и пријатних мјештана, Маре и Милана Илића. С тугом и разочарењем испричаше да им ријетко ­ко сврати. Броје дане од викенда до викенда и чекају да их синови из Билеће обиђу. Ријетко гдје и иду, а долине, пашњаке и брежуљке обилазе само у мислима. Сјећају се Рудине, Бујуше....

Село је смјештено сјеверозападно од Билеће испод планине Ситница, на надморској висини од 950 метара. Граничи са љубињском општином и њеним сјевероисточним дијелом, са селима Влаховићи, Вилогорци, Жрвањ и Кртиње.

Село се дијели на Доња и Горња Дола. У Горњим су куће Илића, а у Доњим Дангубића, Самарџића, Јокановића, Сикимића, а према предању, ту је била и једна кућа Рудана. Сад је скоро потпуно напуштено. Преостали објекти зарасли су у коров и шикару. Остају само сјећања и нека писана предања која свједоче о некадашњој љепоти овога села.

Школа

У Долима је први пут отворена четвороразредна основна школа 1952. године. До тада су дјеца одлазила у школу у сусједна села.

- Сад се све промијенило, нема дјеце, ни сијела као што је некад било. Нема окупљања око цркве и огњишта у топлом сеоском дому уз петролејку или фењер. Ту би се некад момци и дјевојке натпјевавали, а остали од милине слушали ко ће коме доскочити - са сјетом причају некадашњи мјештани овог села.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.