Шамчанка најбољи студент америчких колеџа

ШAМAЦ - Када је прије пет година напустила Писаре код Шамца и Републику Српску, Кристина Блажановић није ни сањала да ће у далекој Aмерици бити међу најбољим студентима два најпрестижнија колеџа.

Ова двадесетдвогодишњакиња завршила је колеџ у Новом Мексику са најбољим оцјенама и стекла могућност да студира биохемију на Колби колеџу у држави Мејн. Сад је у Дартмуту у Њу Хемпширу, гдје завршава биохемијски инжењеринг.

A све је почело 2006. године када се пријавила на конкурс Министарства просвјете и културе РС. Каже да никада није сумњала да ће залагањем, учењем и стрпљивошћу доћи до успјеха. Тако је било и оног тренутка када се пријавила на конкурс. Осјећала је да ће успјети.

 - Иако сам много везана за породицу и завичај, жељела сам да се истакнем и у неком другом свијету у којем је менталитет сасвим другачији - прича Кристина.

Она додаје да јој је одвајање од породице било највећа препрека, али је савладала учењем. Од почетка је један од најбољих студената, а за сваки свој успјех и постигнуте резултате у школовању добијала је признања.

Тек што је завршила биохемију, уписала је други факултет, биохемијски инжењеринг на Дартмуту, који је у "Лиги бршљан" заједно са Харвардом, Стенфордом и Берклијем.

- Овдје ћу бити до јуна, када ми се завршава семестар. Послије тога се враћам на Колби, гдје сам већ провела двије године. Ту ћу остати до маја 2012, када би требало да дипломирам конентарцију биохемије. И послије дипломирања планирам да наставим са усавршавањем на Дартмуту - рекла је Кристина.

На наше питање да ли је тешко селити се из једног колеџа у други, она одговара да, ако нешто довољно желиш, а уз то и довољно учиш, онда то и није велики проблем.

Прије уписа на Дартмут сваки семестар је била међу топ 30 студената, да би је на крају године обавијестили да је, према постигнутим резултатима, 27. од 494 студента у класи. Захваљујући томе добила је и прилику да са школовањем настави на престижном факултету.

Каже да своје слободно вријеме проводи радећи у машинској радионици за студенте инжењеринга, па и на тај начин отплаћује школарину. Тамо помаже студентима радећи на различитим пројектима. Нажалост, тврди, њена плата није довољна да покрије трошкове школарине. Иако јој родитељи, просвјетни радници, доста помажу, они немају онолико колико је њој потребно.

Кристина наглашава да, упркос томе што много учи и ради, пронађе времена и за дружење. Истиче да Колби похађају још три студента из БиХ који су стигли са Колеџа уједињеног свијета у Мостару.

- Најсрећнија сам када поред бројних обавеза успијем да видим своје пријатеље из БиХ. Најчешће останемо у стану, припремамо домаћа јела и слушамо наше омиљене пјесме. Тада се присјетимо лијепих тренутака са својим породицама, другарима и свега што нас везује за мјесто гдје смо рођени - рекла је Кристина и додала да, и поред свих предности које пружа живот у Aмерици, ипак сања да се врати у Српску.

 - Сигурна сам да ћу успјешно завршити оба факултета, а послије тога желим да се вратим у земљу и својим знањем дам допринос њеном развоју - обећава Кристина.

Стипендија 40.000 долара

Од одласка у Aмерику Кристина је стипендиста "Дејвис фондације", од које добија за школовање око 40.000 долара годишње. Уз то, љети ради како би и сама дјелимично платила своје трошкове.

 - Задовољна сам оцјенама и студентским животом на оба факултета. Дартмут је један од најбољих факултета у Aмерици и захтијева пуно од својих студената, поготово оних који студирају инжењеринг, тако да немам пуно слободног времена. Циљ ми је да се што боље усавршим, а слободно вријеме ћу надокнадити када се вратим у Српску - наглашава Кристина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.