Сагласност за обраду ваших личних података? Ево шта то заиста значи

Колико пута сте, приступајући било ком веб сајту, кликнули на опцију „Прихватам“ а да нисте прочитали ни прву реченицу обавјештења о обради личних података само да бисте приступили садржају?

Пристали сте на обраду личних података, али нисте сигурни шта то тачно подразумијева? Нисте једини.

Дигитализацијом услуга, сагласност је постала свакодневна – али ријетко и заиста схваћена. Нови Закон о заштити личних података Босне и Херцеговине из 2025. године, усклађен са Општом уредбом о заштити података (ГДПР), доноси јасна правила – како за оне који податке прикупљају, тако и за грађане чији се подаци обрађују. Тиме, сагласност више не представља ствар форме, већ законитости.

Шта је сагласност – и каква мора бити?

Сагласност је, према новом Закону: „добровољно, посебно, информисано и недвосмислено изражавање воље лица на које се подаци односе, којим оно даје пристанак за обраду својих личних података“.

Да би била законита, сагласност мора испуњавати четири основна услова:

• Добровољност – дата без присиле или условљавања (нпр. „прихвати или не можеш користити услугу“),

• Специфичност – јасно дефинисана сврха обраде,

• Информисаност – корисник мора знати ко обрађује податке, које податке, у које сврхе и на који начин,

• Недвосмисленост – изражена кроз јасну радњу (нпр. клик на „прихватам“, без унапријед штиклираних поља).

Како сагласност не смије изгледати?

Европско тијело за заштиту података (ЕДПБ) кроз своје смјернице наводи јасне примјере лоше праксе:

• Сагласност кроз прешутну радњу – нпр. „наставком коришћења сајта пристајете…“ није довољно јасно ни законито.

• Прозори са колачићима – када корисник мора пристати на све колачиће да би приступио садржају сајта, сагласност није добровољна.

• Непотпуна обавјештења – ако кориснику није јасно зашто се подаци обрађују и ко их користи, сагласност није валидна.

У погледу права на информисаност, грађани имају право да буду потпуно и јасно информисани о томе:

• ко прикупља податке,

• у коју сврху,

• које категорије података се обрађују,

• колико дуго ће се чувати,

• да ли се подаци преносе трећим лицима или изван БиХ,

• и да ли постоји аутоматизовано доношење одлука или профилисање.

Ове информације морају бити дате прије него што особа да своју сагласност, и то јасним, једноставним језиком – без правног или техничког жаргона.

Могућност повлачења пристанка

Још једна кључна промјена – сагласност се може повући у било ком тренутку, без икаквих посљедица по корисника. Повлачење мора бити једнако лако као и поступак давања сагласности, путем једноставне опције на сајту, апликацији или писаног захтјева.

Након што корисник повуче сагласност, сваки наставак обраде тих података је незаконит.

Казне и одговорност

Закон предвиђа високе новчане казне за непоштовање ових одредби – до 4% укупног годишњег прихода или чак 40 милиона КМ, у зависности од тежине повреде и обима обраде. Ово се односи на све правне субјекте – од малих бизниса до великих платформи и институција.

Дакле, сагласност не представља само један клик без значења. Она је правни основ без којег обрада података не може бити законита. Сваки грађанин има право да зна шта се с његовим подацима дешава, ко их користи и у које сврхе. А сваки онај који податке прикупља – дужан је да то поштује.

Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић, сертификовани стручњак за заштиту личних података

Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.

Више информација о новом Закону о заштити личних података у БиХ и како ускладити пословање можете пронаћи на: www.jovanadiljevic.com

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.