Са картонске кутије у школску клупу

ВИШЕГРAД - Само двије породице ромске националности живе у Вишеграду. То су фамилије Хрустић. Вехбија и Aмира Хрустић имају сина Сенада и кћерку Вахиду.

Мала Вахида каже да јој је умјетничко име Саманта. По њему је познају и многи Вишеграђани. Од треће године ова дјевојчица, како каже, мангала је, односно просила, на вишеградским улицама са својим братом Сенадом или Ђуром, зависи кад, гдје и у којој ситуацији се треба представити.

Њено "радно мјесто" на картонској кутији испред продавнице "Гвожђара" било је увијек посјећено, а њене ријечи: "Чико, чико, дај једну марку" одзвањале су улицом.

Становници овог града покрај Дрине познавали су Саманту по њеном голубијем срцу, по доброчинству које је зрачило из њене њежне душе.

О њој и њеној доброти испредале су се градске приче. О томе како је ујутро ушла у биртију на крају града и мамурном конобару изговорила познате ријечи: "Чико, дај једну марку", а он јој испод полуспуштених капака одговорио: "Пусти ме, Саманта, немам ни за пиву." За сат времена Саманта се обрела у кафаници, пред конобара ставила марку и рекла: "Чико, ево ти за пиву!"

Причало се о томе да је једном трговцу позајмила марку за новине, а баки која јој је на испружену руку рекла да нема ни за хљеб донијела ситниш и тутнула јој у длан.

Саманта и Сенад, са двије односно три године закашњења, пошли су ових дана у први разред основне школе. Уредни, ошишани и почешљани сједе заједно у истој клупи и сричу прва слова.

Учитељица Спаса Куљић прозива Сенада или Ђуру да отпјева једну пјесмицу, а он, гестикулирајући рукама, пјева: "Трљам, трљам, све се пуши, перем главу, врат и уши, тако радим, тако хоћу јер не трпим нечистоћу."

Дјевојчица са картонске кутије се уозбиљила. Каже да "не ради" послије школе већ иде у бараку у Незуке, гдје живе Хрустићи, да учи. У разреду се истиче по лијепом гласу, "пјева као славујица". Мали Роми су на часовима физичког васпитања најбржи, најокретнији и најспретнији.

Вишеграђанима ће убудуће сигурно бити жао што на раширеним картонским кутијама на тротоарима у главној улици неће више виђати двоје умазане дјечице, којој би за севап у ручицу ставили неку пару и што неће чути оне познате ријечи: "Чико, чико, дај једну марку! "

Учитељица

Учитељица Спаса каже да су се ромска дјеца брзо уклопила у нову средину.

- Дисциплинована су, марљива, слушају и уче, али су зрелија и озбиљнија од осталих - каже Спаса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.