Са дванест година почињу да пију

ДОБОЈ - Aлкохолизам у Добоју је у порасту о чему говори и податак да је све више лица која долазе у Центар за ментално здравље на лијечење, а на третману је и велики број обољелих особа која су починила насиље и нека друга криминална дјела и осуђена су на обавезне мјере лијечења од алкохолизма.

Ово је истакнуто на округлом столу, који је јуче одржан у Добоју у организацији овдашњег Дома здравља и Центра за ментално здравље. Учесници округлог стола су истакли да је посебно поражавајућа чињеница да је алкохолизам код најмлађих у порасту.

- Према нашем истраживању са првим узимањем алкохола дјеца крећу са око 12 година. Истраживања, такође, показују да је више од 80 одсто младих пробало алкохолно пиће - нагласила је др Aнђа Сушић, помоћник директора Дома здравља.

Шеф Центра за ментално здравље др Слађана Онруст је истакла да се у овом центру веома успјешно проводи програм лијечења алкохоличара који се заснива на системској породичној терапији, групном лијечењу и едукацији о алкохолизму.

- Кроз наш центар годишње прође до 50 пацијената, од којих 80 одсто буде излијечено, али хроничних алкохоличара је више, само што се не јављају добровољно на лијечење - рекла је Онруст.

На основу истраживања, напоменула је она, око 60 одсто почињеног насиља извршено је под утицајем алкохола. Aлкохол је један од узрока и саобраћајних несрећа.

- Од 22 саобраћајне несреће, колико их се лани догодило на путевима на подручју Добоја и у којима је смртно страдало 26 лица, алкохол је узрочник 11 несрећа. Прошле године је повећан број прекршаја који се односе на уредбу Владе о забрани продаје и поклањања алкохолних пића малољетницима на јавним мјестима. Полицијска станица Добој један је лани открила 20 таквих прекршаја - истакао је помоћник командира ПС Добој један Љубиша Ђукановић.

Национални координатор за борбу против алкохолизма и наркоманије Татјана Маглов је истакла да од тридесет до четрдесет процената школске омладине користи алкохол.

Проблем

- Постоји проблем са хоспитализацијом алкохолисаних насилника, послије које брзо буду пуштени кући. Пошто остале структуре не предузимају никакве хитне мјере, јер нема координације између судова, тужилаштва, полиције и осталих, доласком кући они уносе страх и стрепњу према осталим члановима породице - истакла је психолог Центра за социјални рад Бранкица Никић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.