С љубављу осликава божанску свјетлост

Берковићи - Умјетник из Билеће Драго Вучић са много љубави осликава живопис у храму посвећеном Светом кнезу Лазару и новомученицима српским у Берковићима.

У храму је насликао Светог кнеза Лазара како у рукама држи храм посвећен његовом имену и новомученицима српским страдалим у протеклом рату. Фреска, урађена свјетлијим бојама и са другачијом одјећом, јединствена је на овим просторима, а све у духу црквеног канона.

Осликавање икона и фресака привлачи пажњу Берковићана, који обилазе црквено здање, дарујући прилоге, распитујући се о начину сликања. Очекује се да ће, кад буде осликана, представљати бисер међу херцеговачким храмовима.

- Од првог тренутка када сам угледао цркву и спазио њену архитектонску љепоту, био сам задивљен - каже Вучић и додаје да је припрема зида урађена фантастично.

- Секо техника којом данас сликамо јесте техника сувог зида и ту нема хемијског учешћа између зида и боја. Стари мајстори су фреско технику радили на влажном кречном малтеру, при чему мијешање подлоге и пигмената боја доводи до процеса згушњавања те боје, до кристализације, гдје се боја у додиру с кречом стврдне и лакира, а стакласти слој се увећава - истакао је Вучић.

Он је додао да храмом превладавају свјетлије боје, које приказују живот на фрескама, а позадина је златне боје која представља божанску свјетлост.

- На живописима свих наших средњовековних храмова доминира плава боја, за коју кажу да је у време осликавања била вреднија од злата. Овдје је стављена свјетлија нијанса плаве боје. Више ће се свидјети вјерницима и са већом љубављу ће долазити - прича Вучић и додаје да је по завршетку ликовне академије умјетности учио код мати Текле, која је дошла из Грчке у манастир Добрићево.

Овај млади умјетник добио је благослов владике Григорија да ослика читав храм, а до сада је урадио велики број иконостаса, као и одређене композиције у Гацку, гдје је у олтару урадио Богородицу у великом формату преко читаве апсиде, затим у Зовом Долу код Невесиња...

Градња храма

Градња храма је започета благословом умировљеног епископа Атанасија, 2000. године, када су освештани темељи, а током 2007. покривен је бакром. Крајем прошле године почело је “оживљавање” храма фрескама.

Сазидан је на узвишењу покрај пута, а из даљине дјелује монументално, као светионик који људима показује пут.

- Мјесто је бирано мученичком крвљу свештеника Воја Медана, који је ту свирепо убијен на Видовдан 1941. године. Изграђен је код старе црквене куће и право је мало ремек-дјело црквене архитектуре, рад архитекте Љубише Фолића из Београда - прича Вучић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.