Руски захтјеви и домаћи капацитети коче извоз меса и млијека

БАЊАЛУКА - Иако је БиХ половином прошле године добила дозволу за пласман производа животињског поријекла на руско тржиште, званична статистика показује да до реализације још није дошло, док привредници разлоге виде у захтјевима купаца, високим дажбинама, ограниченим капацитетима и сложеним преговорима, који упркос формално отвореним вратима и даље коче конкретне аранжмане.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• БиХ добила дозволу за извоз производа животињског поријекла у Русију, али извоз није реализован
• Шест компанија добило зелено свјетло за пласман меса, млијека и прерађевина
• У 2025. и почетком 2026. није било извоза ових производа у Русију
• Извоз у Русију постоји, али без меса и млијечних производа
• Главне препреке: захтјеви купаца, високе царине, слаби капацитети и недостатак сировина
• Домаћи произвођачи нису конкурентни на руском тржишту
• Компаније указују на сложене и дуготрајне преговоре
• Потенцијалне испоруке могуће тек након усаглашавања услова

Дозволе без конкретног извоза

Наиме, како је тада потврдио министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, дозволу за извоз добило је шест компанија из Републике Српске и ФБиХ. Одобрен је пласман свињског и говеђег меса, млијека и млијечних прерађевина, меса перади, као и рибљих производа.

Међутим, статистика показује потпуно другачију слику. Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, током прошле године у Русију је извезено 2,78 милиона килограма робе у вриједности од око 96,17 милион КМ, али међу том робом није било млијека, млијечних производа, меса нити месних прерађевина.

Слична ситуација забиљежена је и у прва три мјесеца ове године, када је на руско тржиште пласирано 333.874 килограма робе у вриједности од 6,66 милиона КМ, такође без производа животињског поријекла.

На руско тржиште из БиХ су, између осталог, пласирани прехрамбени производи, пића, алкохол и сирће, хемијски производи, фармацеутски препарати, пластика и производи од пластике, гума, жељезо и челик, као и намјештај и расвјетна тијела.

Захтјеви тржишта и високе дажбине

Једна од шест компанија, која је лани добила зелено свјетло за извоз је и билећка мљекара "Пађени", чији власник Ненад Вукоје истиче да интересовање са руске стране није било усклађено са капацитетима домаћих произвођача.

- Траже услуге које ми не радимо, попут препакивања и сличних ствари. Уз то, нису заинтересовани за наше производе јер већ имају своје моделе набавке. Без обзира на дозволе и вољу, једноставно није било могућности да се посао реализује - рекао је Вукоје.

Додаје да и глобално тржиште додатно компликује ситуацију.

- Свугдје постоји вишак млијека и млијечних производа, а поједине земље уводе високе царине како би заштитиле своје тржиште - казао је Вукоје за "Глас".

Сличног става је и власник Месне индустрије "Тривас" Немања Васић, који наглашава да домаћи произвођачи нису конкурентни на руском тржишту.

- Главни проблем су царине због којих не можемо парирати конкуренцији. Чак ни у региону немамо исте услове, а камоли у Русији. Осим тога, немамо ни довољне количине сировине за прераду - рекао је Васић.

Истакао је да се његова компанија фокусира на прерађевине, али да су и ти производи оптерећени дажбинама које онемогућавају конкурентност.

- Нисмо ни тражили купце јер знамо да под овим условима не можемо бити конкурентни - додао је он.

Дуг пут до првих испорука

С друге стране, из Мљекаре Ливно поручују да процес изласка на ново тржиште захтијева вријеме. Директор те компаније Желимир Чамбер каже да су након добијања дозволе започели активности, али да је ријеч о дуготрајном процесу.

- Потребни су контакти, преговори, посјете и договори. Осим тога, наша производња је специфична и за одређене производе потребно је више од три мјесеца да би се обезбиједиле довољне количине - рекао је Чамбер.

Додаје да су преговори у току, али да још није постигнут конкретан договор.

- Чим буду усаглашени услови који одговарају објема странама, можемо очекивати прве испоруке - истакао је он.

Размјена са Украјином

Према подацима УИО БиХ, на тржиште Украјине лани је извезено 8,51 милиона килограма робе у вриједности од 9,7 милиона КМ, док је у прва три мјесеца ове године пласирано 881.335 килограма укупне вриједности 1,16 милиона КМ. Највећи удио у извозу чине неоргански хемијски производи, укључујући једињења племенитих метала и ријетких земаља, као и нуклеарни реактори, котлови, машине и механички уређаји са припадајућим дијеловима, те фармацеутски производи. Истовремено, увоз из Украјине прошле године износио је 41,4 милиона КМ, док је у првом кварталу ове године достигао 12,44 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.