Шта се крије иза приједлога Савјета ЕУ о потпуној забрани руског гаса

БЕОГРАД, БАЊАЛУКА - Уколико прође приједлог Савјета Европске уније, који се односи на потпуну забрану увоза, али и транзита руског гаса према трећим земљама ван ЕУ, то би имало катастрофалне посљедице по Србију, али и БиХ, односно Републику Српску.

Каже ово за "Глас Српске" стручњак за енергетику Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије, при томе додајући да ипак није толики песимиста, јер сматра да ће у међувремену доћи до одређених компромиса. Појашњава да овај приједлог Савјета Европске уније сада иде на адресу Европског парламента те да, ако и добије зелено свјетло од овог тијела, одлука не би била обавезујућa за земље чланице ове заједнице.

-  Поменуо бих да је Мађарска овом приликом заобиђена, те чак није ни позвана на седницу овог савета, јер су знали да ће уложити вето. Верујем да ће на крају бити направљени одређени уступци, изнимке, поготово у случају Будимпеште, која ужива подршку Вашингтона. Ако до тога дође, то значи да ће и гасовод "Турски ток" бити и даље у функцији, па  самим тим да ће бити довољно гаса како за Србију, тако и Републику Српску - наводи Вулетић.

Потенцијални проблем би, додаје, могла представљати Бугарска, кроз коју пролази овај гасовод, али сматра да ће се у Софији власти понашати како им из Вашингтона буде сугерисано, наређено, јер су они годинама њихов балкански пион. Сматра и да је овај случај показао да су енергенти постали геополитичко оружје, али и да још није ништа завршено, ма како тешко и компликовано изгледало када је у питању даљи увоз руског гаса, те да ће много тога вјероватно бити ријешено иза затворених врата. 

Европа, наводи даље Вулетић, на овај начин би поново себи пуцала у ногу, али у другу, и то у околностима када је њена привреда већ на кољенима и одашиље вапаје и сигнале СОС, које, како ствари стоје, у Бриселу не чују.

Сматра и да је све ово потребно посматрати у контексту будућег сусрета америчког и руског предсједника Доналда Трампа и Владимира Путина који ће ускоро  бити одржан у Будимпешти. Претпоставља да ће и ова тема бити на столу, као и многе друге ствари које се не тичу само рата у Украјини.

- Мађарски премијер Виктор Орбан је у садашњим геополитичким околностима несумњиво важна политичка личност и једноставно не верујем да ће САД дозволити да  мађарска привреда на овај начин евентуално страда - сматра овај стручњак.

Када су у питању алтернативна рјешења у случају црног сценарија, Вулетић каже да их тренутно једноставно нема - бар не брзих, јер не постоје довољне количине гаса које би евентуално могле задовољити како потребе Мађарске, тако и Србије, па самим тим и Републике Српске.

Додаје да се у претходном периоду преговарало са Азербејџаном, али да се ради о занемарљивим количинама у односу на оне које обезбјеђује гасовод "Турски ток". Могући спас у некој будућности био би, евентуално, пројекат гасног чворишта у Турској. Идеја је била да Турска прима гас из разних земаља, укључујући Русију, Азербејџан и Иран, а затим га испоручује Европи под својом етикетом. Ови планови су сковани још 2022.  године, али никада нису реализовани.

На питање да ли доношење ове одлуке у Бриселу може угрозити започете пројекте гасификације источног дијела Српске, а касније и западног, генерални директор предузећа "Сарајево-гас" Источно Сарајево Недељко Елек за "Глас Српске" каже да не може, јер су овдашње власти биле визионарске - одлучивши да се гради такозвани двосмјерни гасовод.

Како је истакао Елек, ова опција је изабрана управо да би се обезбиједила континуираност у снабдијевању и избјегле све евентуалне будуће напрасне  промјене у свијету.

- Мислим да је овај приједлог Брисела покушај да се изврши притисак на одређене земље, али и пошаље одређени сигнал Вашингтону. Ако Европски парламент усвоји декларацију, она неће бити обавезујућа. Да би она заживјела и у пракси, мора постојати сагласност свих чланица, значи и Мађарске и Словачке, а оне неће никада пристати на тако нешто, на самоубилачки харакири. Мислим да због тога не треба дизати велику панику, јер приједлог, вјерујем, неће заживјети у скорој будућности. Да би се Европа одрекла руског гаса, потребно је бар десет година - каже Елек.

Савјет Европске уније усвојио је 20. октобра 2025. приједлог о постепеном укидању увоза руског природног гаса, са потпуном забраном од 1. јануара 2028. године. Ова одлука укључује и забрану транзита руског гаса кроз територију Европске уније ка трећим земљама, а која ступа на снагу од 1. јануара 2026. Одлука још чека одобрење Европског парламента. Мађарска и Словачка упорно се противе овом плану.  Истовремено, ЕУ преусмјерава свој фокус на испоруке течног природног гаса из САД. Ова промјена је утврђена новим трговинским споразумом између ЕУ и Вашингтона, према којем Европа планира да купи течни природни гас, нафту и производе нуклеарне енергије од САД у вриједности од приближно 750 милијарди долара до 2028. године. Иначе, Европа је до сада изгубила више од 1,3 билиона евра због одбијања да купује руске енергенте.

Без проблема са гријањем

Предсједник Милорад Додик рекао је да Република Српска има довољних количина гаса за ову гријну сезону. Навео је и да остаје да се види да ли ће овај приједлог Савјета ЕУ постати и оперативан. Министар енергетике и рударства Петар Ђокић каже да Српска има малу потрошњу гаса, те да ће се те количине моћи обезбиједити, али да је сасвим друго питање у каквим проблемима се може наћи ФБиХ због оваквог приједлога из Брисела. Сумња да ће Европа бити досљедна у својој намјери да у потпуности искључи коришћење руског гаса, подсјетивши на ранију праксу да је и поред уведених санкција и даље континуирано набављан руски гас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.