Фото: Руски бизнисмен запошљава 56 радника
ШИПОВО - Изградњи Фабрике алкалног бентонита у Сокоцу, насељу удаљеном седам километара од Шипова је завршена а у пробни рад биће пуштена 31. октобра.
У градњу фабрике је инвестирано 4,5 милиона евра, а планирано је запошљавање 56 радника.
Овој вијести су се обрадовали становници Шипова истичући да фабрика има изузетан знај за бржи развој њихове општине, али и цјелокупног подручја југозападног дијела Српске, гдје врло мало прерађивачких капацитета.
- Ова вијест нас је веома обрадовала, јер је ово шанса да се многи запосле. Надам се да ће отварањем нових привредних капацитета бити заустављено исељавање становника и да ће бити бољи услови живота. То је оно што смо прижељкивали годинама, а ево ускоро ће се и остварити - рекао је један од становника Шипова.
Већински власник фабрике је руски бизнисмен Aдам Витаргов, а новац за градњу обезбијеђен је из властитих извора и кредитног задужења код Инвестиционо развојне банке РС.
Годишње се у Руднику бентонита "Соколац" и "Греда" копа 30 хиљада тона бентонита, који се извози у Хрватску и Србију. Изградњом фабрике удвостручиће се производња и прерада бетонита у Фабрици алкалног бентонита "Соколац".
- Градња фабрике је почела прије двије године. Годишњи капацитет биће 47 хиљада тона прерађеног бентонита који има велику примјену у петрохемијској и индустрији производње вјештачких ђубрива - рекао је директор Рудника боксита "Соклац" Боро Ракита и додао је обезбијеђен комплетан пласман производње на инострано тржиште.
За градњу фабрике добијене су све потребне еколошке дозволе, јер је то чиста технологија, а бетонит се користи и за производњу сточне хране, али у козметичкој индустрији.
У Руднику бентонита "Соколац" 25 година се експлоатише и извози бентонит као вриједан минерал.
Још прије рата била је присутна идеја о изградњи фабрике за прераду бентонита, али са реализацијом пројекта почело се тек у септембру 2009. године.
Испитане залихе бентонита у руднику "Соколац" и "Греда" су око 2,5 милиона тона. Обављана су испитивања бентонита у Гезову у мркоњићкој општини. Процјењује се да је са садашњим залихама обезбијеђена експлоатација у сљедећих педесет година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.