Фото: РС за повратнике даје дупло више новца од ФБиХ
БAЊAЛУКA - Република Српска издваја дупло више новца за повратнике у РС него Федерација БиХ. Из буџета РС само ове године за повратнике Хрвате и Бошњаке у Српску издвојено је 5,5 милиона марака, а из федералног буџета за повратнике Србе у ФБиХ 2,8 милиона КМ.
Поред тога, Српска за Србе повратнике у ФБиХ издваја 1.463.500 марака годишње, док у ФБиХ нема средстава намијењених Бошњацима који су се вратили у РС.
Потврдили су то у Министарству за избјеглице и расељена лица РС и у Министарству расељених особа и избјеглица ФБиХ.
Помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Драго Вулета рекао је "Гласу Српске" да је за рјешавање проблема избјеглих, расељених и повратника у посљедње четири године РС издвајала у просјеку по 25 милиона марака годишње.
- Од тога намјенски искључиво за повратнике Бошњаке и Хрвате ове године је издвојено 5.539.500 марака, а ранијих година је та цифра била по 6,5 милиона марака. Намјена тих средства зависи од пријава на позиве и заинтересованости Хрвата и Бошњака, те од предјела гдје је већа концентрисаност повратника. Настојимо да средства сразмјерно дијелимо - истакао је Вулета.
Федерални министар расељених особа и избјеглица Един Мушић рекао је "Гласу Српске" да је ово министарство ове године у буџету за повратнике, расељене и избјеглице издвојило око 25 милиона марака.
- На основу одлуке Владе ФБиХ о утрошку ових средстава, за подршку повратка становника српске националности на подручју ФБиХ издваја се 2,8 милиона марака, 2,4 милиона предвиђено је за Фонд за повратак, а за реконструкцију и обнову индивидуалних стамбених објеката и зграда 8,3 милиона марака - истакао је Мушић.
Што се тиче обнове и реконструкције, у РС је од 2006. године изграђена и обновљена укупно 1.691 стамбена јединица, а у исто вријеме је обновљено и 559 објеката инфраструктуре у избјегличким и повратничким насељима.
- Поред обнове, министарство помаже и одрживи повратак и до сада је за економску самоодрживост повратка додијељена помоћ за 1.191 повратничку породицу - казао је Вулета.
Федерални министар, међутим, није знао да каже колико је стамбених јединица и објеката инфраструктуре обновљено.
- Ту се ради о неколико стотина пројеката обнове и реконструкције. Тачне податке имаћемо крајем године - рекао је Мушић и додао да се 1,6 милиона марака издваја као подршка и имплементација одрживог повратка прогнаних лица са подручја општине Сребреница.
У оба министарства истичу проблем компликоване администрације и уређења у ФБиХ.
- Кад год је требало да се организују неки пројекти, ФБиХ није била у стању да то на вријеме испуни јер имају општински, кантонални, па федерални ниво. Када су се радили заједнички пројекти, завршене зграде су чекале годинама да у ФБиХ издају дозволу за употребу, а све то вријеме РС је плаћала алтернативни смјештај за избјеглице - нагласио је Вулета.
Мушић је казао да на нивоу једног броја општина постоји минимизирање одговорности наспрам проблематике повратника јер у многим општинама та област нема сопствени ресор него се веже уз неке друге области.
У евиденцији министарства у ФБиХ регистровано је 47.557 расељених особа, 17.040 породица, око 1.700 породица живи у колективним центрима, а око 1.500 у алтернативном смјештају.
У РС у алтернативном смјештају борави 4.935 породица.
У БиХ још има око 48.000 захтјева за обнову и реконструкцију који су на чекању.
Предсједник Aсоцијације удружења расељених лица, избјеглица и повратника у РС Војислав Милишић сматра да је у посљедње три године у Фонду за повратак БиХ успостављен национални баланс у погледу расподјеле средстава, која су раније углавном била дијељена на штету Срба.
- Због тога је обновљено много мање српске имовине у ФБиХ - рекао је Милишић Срни.
Срби, повратници на подручје општине Калесија, одржали су јуче мирни протестни скуп испред општинске зграде, јер су незадовољни својим статусом и нерјешавањем њихових нагомиланих проблема, које општинске власти игноришу пуних десет година.
Представник Срба повратника Живојин Миљановић изјавио је да се и високи представник у БиХ Валентин Инцко оглушио о молбе српских повратника да им помогне због ситуације на подручју Калесије.
Он је рекао да су повратници незадовољни јер је прошле године за повратак на подручје општине Калесија нерационално утрошено око 1,1 милион КМ.
Секретар Удружења за одрживи повратак у Тузланском кантону Митар Михајловић рекао је "Гласу Српске" да су услови за живот на подручју Калесије и цијелог Тузланског кантона неподношљиви.
М. Ч.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.