РС једина без листе донора и регистра пацијената

Бањалука - Република Српска једина у региону и даље нема регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива, као ни оних којима је она обављена, а не посједује ни јединствену листу донора.

Једина могућност трансплантације у РС јесте трансплантација бубрега, која се обавља са живог донора и то само на Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС у Бањалуци.

- Осим бубрега, за трансплантације свих других органа и ткива још немамо потребну опрему, просторне и кадровске могућности за извођење - поручује специјалиста анестезиолог и реаниматолог и шеф Тима за трансплантацију бубрега у УКЦ РС Драган Ракановић.

Према његовим ријечима, уговором о сарадњи Војномедицинске академије у Београду и УКЦ РС из 2010. године предвиђена је едукација особља за трансплантације бубрега. Та активност још у потпуности није завршена и обухвата стручно усавршавање трансплантационих тимова.

- Већину предвиђених активности тимови из РС су преузели, а трансплантације радимо под надзором тима са ВМА. Самостално припремамо пацијенте за трансплантацију и постоперативно праћење - објашњава Ракановић.

Наглашава да је у посљедњих пет година у Српској обављено 25 трансплантација бубрега и да је идућа већ у припреми.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да је за формирање базе података о примаоцима људских органа и јединственог регистра давалаца потребно формирати координациони центар.

- Оснивање овог центра изузетно је сложен посао, имајући у виду озбиљност и комплексност самог поступка трансплантација органа са умрлог донора, али и потребе ангажовања великог броја стручњака - објашњавају у Министарству.

Координациони центар би, како кажу, обављао послове сакупљања, обраде и размјене података значајних за трансплантацију са свим здравственим установама. Између осталог, задатак центра би био да води и базу података о примаоцима људских органа, базу података о лицима која се противе даривању органа послије смрти, као и оних који су пристали на даривање органа у случају смрти.

Он би требало да обезбјеђује и просљеђивање података о даваоцу, и то свим тимовима који раде трансплантацију, сачињава и води јединствену листу чекања за уграђивање по реду хитности, као и да транспарентно и благовремено доставља податке болницама.

Потврђују и да тренутно здравствени систем РС није у могућности да испуни све услове који су прописани за приступање "Еуротрансплант" мрежи, имајући у виду да се у РС раде трансплантације са живог донора.

Пацијенти којима је хитно потребна трансплантација која није могућа у РС углавном одлазе у болнице изван земље.

- Ако лијечење није могуће обавити ни у установама изван РС са којима Фонд има уговор, тада имају право на лијечење у иностранству, које Фонд финансира у износу од минимално 30 одсто трошкова лијечења, али и у већем износу зависно од прогноза лијечења и финансијских могућности - подсјећају у Министарству.

Регион

Програм завјештања органа и издавања донорских картица у Србији први пут је покренут прије десетак година на Војномедицинској академији. До сада је у Србији више од 115.000 људи одлучило даровати органе. Хрватска је од 2007. године чланица "Еуротранспланта", угледне међународне организације за размјену органа, што носи многе предности, међу којима је и размјена органа за хитне пацијенте, базирана на принципима солидарности и реципроцитета.

ФБиХ

Посланици Представничког дома Парламента ФБиХ усвојили су крајем новембра 2016. Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења, којим се предвиђа "претпостављени пристанак" за узимање органа. То подразумијева да они који не желе донирати органе током живота треба да се изјасне о томе. У том случају се води регистар недаривалаца. Сви остали постају потенцијални донори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.