Родитељи дјеце са најтежим инвалидитетом траже помоћ локалних заједница

БАЊАЛУКА - Иако је измјенама Закона о социјалној заштити Републике Српске формално укинута старосна граница за остваривање права родитеља његоватеља, дио породица које су због ранијег прописа остале изван система није обухваћен новим рјешењем.

Због тога је пет удружења затражило да се тим породицама подршка омогући кроз проширена права у локалним заједницама, истовремено захтијевајући трајно рјешење на републичком нивоу.

Ријеч је о породицама особа са најтежим инвалидитетом које су у вријеме увођења овог права 2019. године већ биле старије од 30 година па због тадашње старосне границе нису могле остварити право родитеља његоватеља.

Ван система

Предсједник Удружења грађана "Плави балон" из Приједора Војин Нишевић рекао је да је укидање старосне границе био један од захтјева родитеља и удружења, али да је начин на који је ново право дефинисано поново оставио дио породица изван система.

- Ми смо на састанцима са представницима Владе тражили потпуно укидање старосних граница, и за дјецу, односно особе са инвалидитетом, и за родитеље његоватеље. Међутим, група која је раније остала изван система поново није обухваћена. Ријеч је о особама које су у вријеме увођења права 2019. године већ биле старије од 30 година па због тадашње границе нису могле остварити то право - рекао је Нишевић.

Он је навео да су, након што им је објашњено да се проблем не може ријешити кроз постојеће законско рјешење, представници удружења затражили да се подршка овој групи породица омогући кроз проширена права на локалном нивоу, упутивши иницијативу Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске.

- То није само питање новца. Родитељима би значило да им неко и људски и морално призна оно што раде сваког дана. То су дјеца и особе са инвалидитетом које су данас старије од 37 година, а њихови родитељи, који о њима брину деценијама, већ су у позним годинама - рекао је Нишевић.

Додао је да многи родитељи због тога не могу ни да раде или могу радити само неколико сати дневно, а често немају ни вријеме за себе.

- Ми једноставно немамо нормалан живот какав други родитељи имају - рекао је Нишевић.

Он је истакао да родитељи не траже повластице, већ једнак третман породица које се налазе у истој ситуацији.

- Године не би смјеле бити разлог да једна породица има право на подршку, а друга нема. Ако већ постоји могућност да кроз проширена права буде помогнуто тим породицама, очекујемо да то буде и урађено - поручио је Нишевић.

Усаглашено дјеловање локалног и републичког нивоа

Да локалне заједнице већ издвајају новац за подршку породицама дјеце и особа са потешкоћама у развоју потврдио је и предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић. Он је навео да би за рјешавање проблема ове категорије било потребно усаглашено дјеловање локалног и републичког нивоа.

- Све локалне заједнице у Српској, било кроз формално организована удружења или кроз појединачне случајеве, у континуитету пружају подршку породицама дјеце са потешкоћама у развоју - рекао је Ћосић.

Он је навео да је за ову категорију потребно наћи посебно рјешење, јер су родитељи по ранијем законском рјешењу остајали без права када дијете напуни 30 година.

- Надам се да ће се и за њих наћи рјешење. Са становишта локалних заједница, уколико би било уведено системско право, оно би требало да буде финансирано заједно са надлежним министарством, као што је случај и са правом на туђу његу и помоћ - рекао је Ћосић.

Министарство

У Министарству управе и локалне самоуправе РС потврдили су да су запримили иницијативу пет удружења те навели да су је прослиједили свим јединицама локалне самоуправе, уз препоруку да је размотре и, у оквиру својих надлежности, сагледају могућности за обезбјеђивање одговарајућих облика подршке породицама на које се иницијатива односи.

- Закон о социјалној заштити омогућава локалним заједницама да својим одлукама, у складу са потребама становништва, утврде и друга права и услуге, као и услове и критеријуме за њихово остваривање, поред права утврђених законом - објаснили су у министарству.

У том смислу из министарства су указали на могућност да локалне заједнице кроз проширена права обезбиједе, између осталог, једнократне помоћи у натури, помоћ у васпитању и образовању дјеце са сметњама у развоју, субвенционисање комуналних трошкова сиромашним породицама, помоћ у стамбеном збрињавању, као и друге облике подршке у складу са локалним потребама и могућностима.

Навели су и да ће, у складу са својим надлежностима, наставити да уважавају потребе и захтјеве породица дјеце са најтежим инвалидитетом и указују на могућности које важећи законски оквир пружа за обезбјеђивање додатних облика подршке на локалном нивоу.

Источно Сарајево

Љубиша Ћосић истиче да у Источном Сарајеву већ постоји пракса подршке овим породицама.

Он је навео да се пружа подршка Удружењу "Загрли" из Источне Илиџе и Новог Сарајева, за које је прошле године из градског буџета издвојено 40.000 марака, док је за ову годину планирано 50.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.